Kad poverenje građana u pravosuđe iznosi samo dva procenta, to nije statistička greška - to je dijagnoza. Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova kaže da je rešenje u ozbiljnim reformama, sa sankcionisanjem, odgovornošću i pravdom koja važi i za one na najvišim pozicijama, a ne samo za obične građane.

Njen recept svodi se na dve stvari koje se kod nas odavno pominju, a retko sprovode: provera porekla imovine i raščišćavanje s partizacijom pri izboru sudija i tužilaca. Drugim rečima - sudija da postaje onaj ko zna pravo, a ne onaj ko ima vezu u stranci, i funkcioner da odgovara za imovinu koju ne može da objasni. Zvuči jednostavno. Problem je što to obećavaju sve vlade decenijama.

Siljanovska ukazuje i na filozofiju koja truje sistem - ubeđenje da "sve može da se kupi" - i da ona mora da se nadvlada. Tu leži i najveći skepticizam koji svaki građanin s pravom ima. Dva procenta poverenja nisu pala sama s neba; gradile su ih godine nekažnjenih slučajeva, zaštićenih imena i presuda koje su zavisile od toga ko je optuženi.

Zato pitanje nije da li je predsednica u pravu - očigledno jeste. Pitanje je ko će sprovesti reforme o kojima govori, kad baš oni koji treba da ih sprovedu najmanje imaju interes da se sistem promeni. Reforma pravosuđa obećana s pozicije bez izvršne moći je dobra dijagnoza bez recepta u rukama. A građani su već čuli dovoljno dijagnoza - čekaju lek.