Na samitu Evropske političke zajednice u Erevanu, predsednica Gordana Siljanovska-Davkova govorila je na panelu zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i italijanskom premijerkom Đorđom Meloni na temu - borba protiv trgovine drogom. Njena centralna teza - integracija Zapadnog Balkana u EU je preduslov za efikasnu borbu protiv ove industrije.

„Balkan je tranzitna zona za narkotičke operacije," izjavila je u jednom delu njene reči, sa stavljanjem akcenta na to da spoljni akteri koriste to područje da destabilizuju Evropu. Potom, u posebnoj sredbi sa rumunskim predsednikom, potvrdila je stav - „silna regionalna saradnja je važan faktor" u evropskom političkom obedinjenju.

Retorika je poznata, ali kontekst je svež. EU - koja decenijama odlaže zapadnobalkanske aplikacije - sada se susreće sa narastanjem kriminalnih mreža koje operiraju upravo preko ove geografske linije. Albanski, balkanski, turski, ponekad i arapski sindikati koriste region kao skladište, pretočnik, peran za pari. Siljanovska nije rekla ništa novo - ali je rekla u sobi gde dosad nisu hteli to da slušnu.

Pitanje koje se krije iza njene retorike je poinaku postavljeno. Da li EU će uzeti ozbiljno zapadnobalkansko integriranje samo ako vidi bezbednosna pretnja za sebe? Istorija govori nešto takvo. Kosovska kriza 1999, Bosanska 1995, Albansko 1997 - sve omogući evropski odgovor kada Brisel razbra da dušina mafija u regionu stigne do Beča, Minhena, Milana. Sada se to ponovo dešava - sa drogom.

Za makedonske čitaoce, pitanje je još specifičnije. Koliko institucije u Skoplju su podgotvane da igraju partner u borbi, ako već ima slučajevi na policijski funkcioneri povezani sa kriminalnim mrežama? Siljanovska traži EU da ga prizna Balkan kao partner. EU možda će odgovori - ali šta je ono što Skoplje nudi kao dokaz za seriozanost? To pitanje, u jedan dan na samit, nikoga se ne postavlja. No u Briselu se piše u čvrste zabeleške.