„Najkul ce biti da nemas drustvene mreze.” Recenica pripada spanskoj glumici Silviji Abaskal i zvuci kao provokacija, ali kada je pogledas bolje - ona samo opisuje pravac u kojem su stvari vec krenule.

Abaskal ne govori kao neko ko mreze nikada nije dotakao. Ima Instagram i otvoreno kaze za sta ga koristi: „Imam Instagram i koristim ga jedino da promovisem svoje profesionalne projekte.” Ni zarada od sadrzaja, ni svakodnevno deljenje. Alatka, a ne stan.

Njena najostrija primedba odnosi se na generaciju koja je odrasla sa telefonom u ruci: „Sada mladi osecaju da ako ne postave fotografiju hamburgera koji jedu, kao da ga nisu ni doziveli.” To nije sala na racun mladih. To je opis jednog stvarnog prelaza - od dozivljavanja ka dokumentovanju, gde se dogadjaj ne smatra zavrsenim dok ne postane vidljiv drugima.

Postoji i pritisak koji dolazi spolja. „Mnogo ti to govore u profesiji... da moras da hranis mreze”, kaze glumica. Glagol je tacan. Mreze se hrane, i to svakog dana, a onaj ko ih hrani na kraju radi besplatno za platformu koja nije njegova.

Razgovor ima i povod - serija „Cabeza alta”, spanska adaptacija italijanske „A testa alta: Il coraggio di una donna”, gde Abaskal igra Huliju, rukovoditeljku studija u jednoj skoli. Serija se bavi deljenjem intimnog sadrzaja bez pristanka, temom koja na Balkanu nije ni nova ni retka. Njen stav je jasan: najbolji odgovor je da pokazes lice javno i oduzmes moc napadacu, umesto da se krijes.

To je jedina tacka gde se savet stvarno sudara sa instinktom. Kada te neko izlozi, prvo sto ti telo kaze je da nestanes. Abaskal kaze suprotno - da je nestajanje upravo ono sto napadac zeli. Da li bi kod nas, u sredini gde se sramota jos uvek lakse lepi za zrtvu nego za pocinioca, neko imao snage da to uradi?

Na snimanju se Abaskal ponovo srela sa Leonor Vatling, 24 godine posto su igrale sestre u „A mi madre le gustan las mujeres”. Promena izmedju ta dva snimanja nije samo u godinama. Zastita glumaca pri intimnim scenama danas postoji kao pravilo, a ne kao ljubaznost. Neke stvari su se zaista popravile - samo ne one koje gledamo na ekranu u ruci.