Sahara koja udara u Atlantik: pejzaz koji svake godine izgleda drugacije jer ga vetar premesta

Kada cujes „peskane dine”, pomislis na Saharu. Kada cujes „Atlantik”, pomislis na hladnu vodu i vetar. Na jugu Gran Kanarije to dvoje se spaja na jednom mestu, a rezultat je pejzaz koji lici na gresku u geografiji.

Maspalomas je plaza duga skoro tri kilometra, ali plaza je samo ivica price. Iza nje se prostire specijalni prirodni rezervat od oko 400 hektara - ogromno more dina koje pasati stalno premestaju. To znaci da pejzaz koji ces videti sutra nece biti isti onaj od lane. Retko sta u turizmu je bukvalno zivo na ovaj nacin.

Rezervat sadrzi cetiri razlicita ekosistema na veoma malom prostoru: pokretne dine, plazu, lagunu i palmov gaj. Tu se sklanjaju ptice selice na putu izmedju Evrope i Afrike, a zivi i dzinovski guster Gran Kanarije, vrsta koje nema nigde drugde. Bas zato je kretanje ograniceno na obelezene staze. To nije birokratija - pesak i vegetacija su ovde krhki koliko izgledaju tvrdi.

Prosecna godisnja temperatura je oko 24 stepena, sto znaci kupanje u bilo koje doba godine. Zvuci kao reklamni podatak, ali ima i nalicje: leti u podne pesak se uzari do opasnih temperatura. Rano jutro i kasno popodne nisu preporuka za lepse fotografije, nego za stopala.

Na jednom kraju stoji svetionik iz 1890. godine, nekadasnja navigaciona tacka za brodove koji su plovili izmedju Evrope, Afrike i Amerike. Danas od njega pocinje obalna setna staza. To je trenutak kada shvatis da ovo mesto odavno nije otkrice - ljudi su dolazili ovamo kada jos nije bilo nijednog hotela.

Infrastruktura je sve ono sto se ocekuje: tusevi, toaleti, iznajmljivanje lezaljki i suncobrana, spasioci, restorani, sportski tereni, vise pesackih ulaza sa setalista. U blizini su i Roke Nublo, ribarski Puerto de Mogan i Palmitos Park. Drugim recima, divlji pejzaz ima potpuno pripitomljen okvir oko sebe - sto je i dobro i pomalo tuzno, zavisno od toga sta trazite.

Ipak, vredi znati razliku. Dine nisu atrakcija koju je neko izgradio i otvorio za posetioce. One su postojale pre turizma i postojace posle njega, ako im se dozvoli. Jedino sto se od posetioca trazi jeste da ostane na stazi - trosak koji bi retko ko nazvao visokim.