„Ne da plačeš, ne da se ljutiš, nego da razumeš.” Rečenica je stara skoro četiri veka. Napisao ju je Baruh Spinoza u „Teološko-političkom traktatu” iz 1670. godine, a danas je psiholozi prepisuju kao da je nova tehnika za rešavanje konflikata.

Spinoza je rođen u Holandiji, u sefardskoj porodici, i umro sa 44 godine. Za života je objavio samo dve knjige. Bio je pod uticajem stoika, ali je u jednoj stvari otišao dalje od njih: stoici su učili kako da izdržiš bol, a Spinoza je hteo da nađe njene prave uzroke - fizičke i psihološke. Razlika je suštinska. Jedno je trpljenje, drugo je razumevanje.

Pilar Konde, psiholog i tehnička direktorka klinika Oridžen, kaže da rečenica ne traži od čoveka da ukine emocije. Ljutnja, suze i strah dolaze sami, to je normalno. Ono na šta ukazuje Spinoza jeste nešto drugo - sposobnost da pogledaš kontekst, da razumeš motive drugog i da se ne fokusiraš samo na sopstvenu reakciju.

Praktični deo je neverovatno jednostavan. Kada te neko uvredi ili kaže nešto što bode, umesto da uzvratiš, pitaj: „Na šta misliš?” To je sve. Jedno pitanje koje ti daje informaciju pre nego što reaguješ, umesto da reaguješ na osnovu onoga što si pretpostavio da je rečeno.

Konde nabraja još nekoliko pravila. Izbegavaj impulsivne reakcije - daj sebi vremena da proceniš situaciju. Slušaj drugog zaista. Iznosi svoje mišljenje sa „ja mislim” i „po mom mišljenju”, bez poništavanja sagovornika. Odustani od potrebe da uvek budeš u pravu. I prihvati da neki konflikti ne završavaju slaganjem, nego uzajamnim poštovanjem različitih stavova.

Poslednje je najteže. Kod nas rasprava retko ima za cilj razumevanje - ima za cilj pobedu. Ko će reći poslednju reč, ko će biti glasniji, ko će naterati drugoga da zaćuti. A podizanje glasa, kako primećuju psiholozi, zapravo slabi argument: sagovornik prestaje da sluša i počinje da se brani.

Spinoza nije imao ni Tviter ni porodičnu grupu na Viberu. Ipak je napisao uputstvo za oboje.