Pozar koji je buknuo popodne u mestu Dorutovec kod Velesa, odmah pored benzinske stanice na ulazu u grad, do veceri se prosirio toliko da je dim zahvatio autoput prema Stipu. Ne plamen - dim. Vozaci na tom pravcu vozili su kroz sivu zavesu koja je vidljivost svela na nekoliko desetina metara.

Direkcija za zastitu i spasavanje aktivirala je dva aviona „er traktor”. Na terenu je bilo sest vatrogasaca iz TPPE Veles sa dva vozila, cisterna JP „Derven” i mestani iz sela Calosevo. Dakle: dva aviona, dva vozila, sest ljudi i seljaci sa lopatama - protiv vatre koja uz vetar trci ka magistrali.

Kada dim postane ozbiljniji problem od vatre

Direkcija je zvanicno saopstila da je opasnost od pozara smanjena, ali je u istoj recenici zatrazila podrsku MUP-a za regulisanje saobracaja. Te dve stvari bas i ne idu zajedno. Ako je opasnost smanjena, zasto autoputu treba policija? Odgovor je da se vatrena linija nastavila siriti i pored intervencije - a to u prevodu znaci da je kontrola delimicna, a ne uspostavljena.

Broj koji najvise govori nije onaj iz Velesa. Do 18 casova, na teritoriji cele Makedonije evidentirano je devet pozara na otvorenom prostoru. Cetiri od njih jos uvek gore. Pet je ugaseno. To je presek jednog julskog dana - ne cele sezone, nego jednog dana.

Svako leto ista slika: avioni koji se aktiviraju posto vatra vec krene, vatrogasci koji se broje na prste, i seljaci koji su i dalje deo operativnog plana. Direkcija kaze da se stanje stalno prati iz Glavnog staba za upravljanje krizama. Pracenje je korisno. Pitanje je da li neko prati i kapacitete - koliko aviona imamo, koliko vozila, koliko ljudi je dezurno 28. jula, kada je susa na vrhuncu.

Za vozace prema Stipu sve to je, uostalom, apstrakcija. Oni su samo gledali kako autoput nestaje u dimu, a sa druge strane branika - vatra.