Kada bivši američki ambasador i jedan od najpoznatijih svetskih dizajnera enterijera kupe kuću na Majorci, očekuješ mermer, staklo i nešto što liči na hotel. Ono što dobijaš je suprotno: seoska kuća iz devedesetih koja spolja gotovo nije dirana, i dvorište koje manje želi da se pokazuje nego da se u njemu živi.

Džejms Kostos bio je ambasador SAD u Španiji. Majkl Smit je čovek koji je dizajnirao enterijere za klijente pred kojima bi se većina arhitekata izgubila. Zajedno su dvadeset šest godina, a Finku Ksarbet kupili su pre dve godine, nakon nekoliko leta provedenih na ostrvu kao gosti.

Kuća koja nije srušena da bi bila nova

„Kuća je izgrađena devedesetih, sa modernim dizajnom, otvorena ka bašti”, kaže Smit. To je ključna rečenica cele priče, jer je najskuplja odluka u ovakvom projektu skoro uvek odluka da se ne ruši. Postoji moćan refleks kod svakoga ko kupuje nekretninu: da izbriše prethodnog vlasnika sa svake površine. Ova dvojica to nisu uradila.

Dvorište sa fontanom, zeleni kapci, krov sa starim crepom, loze koje se penju uz fasadu - sve to izgleda kao da je čekalo nekoga ko ga neće promeniti. Efekat je nešto što mnogo skuplja renoviranja ne dostižu: osećaj da je kuća postojala i pre tebe.

Pravila su stroga, i baš zato funkcionišu

Unutra su odluke sasvim svesne. Salon ima svodast plafon sa naslikanim freskama, kristalni luster, ogledalo u pozlaćenom ramu i nameštaj koji je udoban umesto da bude dekorativan. Dva velika kauča nisu dizajnerski eksponati - na njima se može sedeti celo veče. To je razlika koja se vidi odmah, a retko se pominje u časopisima za enterijer.

Kostos imenuje i svoju omiljenu tačku: „Mnogo mi se dopada pogled sa zadnje strane, prema planinama.” Smit bira spavaću sobu, zbog visokog plafona. Nijedan ne pominje nijedan predmet - obojica govore o prostoru i o pogledu. To je najbolji savet za uređenje koji ćeš besplatno dobiti u ovoj priči.

Bez žurbe

Kuća nije završena u jednoj sezoni, niti treba da bude. To je razumljiv luksuz kada imaš vremena, ali princip je primenljiv i bez novca: bolje je da soba ostane poluprazna šest meseci nego da se napuni nečim što ćeš baciti za dve godine. Najveću štetu u uređenju doma ne pravi loš ukus, nego žurba.

„Španija mi je promenila život”

Kostos je direktan povodom toga: „Majorka je postala jedno od mesta gde se najviše osećam kao kod kuće”, i „Za mene, Finka Ksarbet znači osećaj pripadnosti.” Diplomata koji je godinama živeo od predstavljanja tuđe zemlje, na kraju nalazi pripadnost u trećoj - to je priča koju ovde svako razume sa suprotne strane, kroz sve one koji su otišli i našli dom tamo gde nisu očekivali.

Kuća koja nešto proizvodi

Na imanju se proizvode maslinovo ulje i limončelo. Ovo nije dekorativni detalj za intervju - to je razlika između vikendice i finke. Kuća koja nešto proizvodi, makar i u malim količinama, ima drugačiji odnos sa vlasnikom. Balkan to zna napamet: svako selo ima kuću sa nekoliko redova vinograda koji drže celu porodicu usidrenu na jednom mestu generacijama.

Veza na daljinu

Njih dvojica deo godine žive udaljeni jedan od drugog, što je za vezu od dvadeset šest godina gotovo administrativni detalj. Smit ima rečenicu koja je najlepša stvar u celom tekstu: „Majorka je živo telo koje se stalno kreće.”

To je tačniji opis jednog mediteranskog ostrva od svih turističkih brošura zajedno. I razlog je zašto ova kuća ne izgleda kao da je uređena, nego kao da se složila sa mestom na kojem stoji. Najskuplja odluka u celom projektu bila je da se ne dira spoljašnjost - a ona se ne plaća novcem, nego samopouzdanjem.