Smenjeni šef ukrajinske vojske oprostio se spiskom uspeha: ali ulica i armija tražili su drugačije

Čovek koji je vodio odbranu Kijeva 2022. godine danas piše oproštajno pismo. Oleksandar Sirski, dojučerašnji vrhovni komandant ukrajinske vojske, smenjen je od predsednika Volodimira Zelenskog - i umesto da zaćuti, obratio se vojnicima i građanima preko društvenih mreža porukom koja je pola bilans, pola odbrana sopstvenog nasleđa.

Sirski nije bio skroman. Nabraja svoje vojne uspehe kao spisak koji želi da ostane u udžbenicima: odbrana Kijeva 2022. godine, harkovska ofanziva koja je oslobodila Balakliju i Izjum, zaustavljanje neprijateljskih ofanziva u Harkovskoj i Sumskoj oblasti. Tvrdi da je pod njegovom komandom oslobođeno 743 kvadratna kilometra ukrajinske teritorije, da su izgrađeni novi sistemi za rat dronovima i modernizovana protivvazdušna odbrana.

„Predajem svom nasledniku vojsku koja se ne samo brani, već se nalazi u ofanzivnoj poziciji”, napisao je Sirski. Lepa rečenica za opraštanje. Problem je što mnogi u Ukrajini sasvim drugačije čitaju njegovu eru.

Zašto je pao

Smena nije došla iz vedra neba. Prethodili su joj masovni protesti u Kijevu i širom Ukrajine, predvođeni veteranima i vojnicima koji su tražili njegovu ostavku. Nezadovoljstvo je eskaliralo pošto je Zelenski otpustio popularnog reformatora Mihajla Fedorova - koji je potom otkrio da mu je Sirski dao ultimatum. Kad armija i ulica istovremeno traže nečije odlazak, obično nije reč o nesporazumu.

Kritika u vojnim krugovima bila je konkretna: previše centralizovana komanda zasnovana na sovjetskoj doktrini, i ogromni gubici u bitkama poput one za Bahmut. Rat u kojem su se životi vojnika trošili brže nego što se front pomerao. Njegov naslednik, 44-godišnji general Mihajlo Drapati, miljenik je demonstranata upravo zato što zastupa veću samostalnost oficira i brže odlučivanje.

Balkan zna ove priče o generalima koji postanu simbol jednog načina ratovanja, pa padnu kad taj način počne da košta previše. Sirski odlazi sa spiskom uspeha u ruci. Pitanje koje ostavlja za sobom je teže: koliko je od tih 743 kilometra vredelo onoliko koliko je koštalo - i ko broji račune koji se ne mere u kvadratnim kilometrima?