„Puls" ponovo u sudnici, ponovo niko nije kriv

Počelo je suđenje drugoj grupi policajaca za slučaj „Puls", i kako se i očekivalo, devetorica optuženih izjasnila su se da nisu kriva. Prema optužnici, svojim potpisima i pozitivnim ocenama omogućili su nezakonit rad kluba u kome je poginulo 63 mladih ljudi, a korist od neovlašćenih odobrenja meri se u nekoliko stotina hiljada denara. Brojke koje, naspram 63 groba, zvuče groteskno sitno. Porodice koje su sahranile decu sede u istoj sudnici i slušaju kako se sistem koji je trebalo da ih zaštiti sada brani sam sebe. Pitanje „ko će da odgovara" staro je koliko i tragedija, a odgovora i dalje nema.

SDSM broji milione u tenderima, firme ostaju iste

Sa druge strane političkog terena, opozicija je otvorila sopstveni račun: dve firme su, tvrdi SDSM, dobile skoro 36 miliona evra tendera za dve godine. Jedni dodeljuju, drugi broje, a firme ostaju iste bez obzira ko je na vlasti. Građanin koji te tendere plaća porezom zaslužuje odgovor, a ne još jednu konferenciju za novinare na kojoj jedna strana optužuje, a druga odmahuje rukom. Na Balkanu tenderska matematika ima običaj da ostane nerešena tačno onoliko koliko treba da bi se zaboravila.

Vodopadi presušuju, a odgovornosti nema

Ista odsutna odgovornost tiho gasi i makedonske vodopade. Smolarski i Kolešinski vodopad presušuju pod pritiskom malih hidroelektrana, nelegalne seče i suša, a niko ne staje pred kameru da kaže da je to njegova greška. Vodopad ne protestuje i ne glasa, pa se zato lako stavlja na kraj liste prioriteta. Kada jedna prirodna retkost umire polako, retko ko završi sa prstom uperenim u sebe.

Vikend u kome su građani radili posao službi

Sliku dana najbolje govori generalka: 70.688 ljudi za jedan vikend izvuklo je 685 tona otpada. Brojka je impresivna i dirljiva, ali povlači neprijatno pitanje - gde su bili nadležni koji za čišćenje primaju platu? Dobrovoljno čišćenje je lepo dok ne postane trajna zamena za službe koje postoje upravo zbog toga. Građanima u Saraju, Sopištu i Petrovcu opet je nestalo struje skoro ceo radni dan, a pravo da pitaju „može li brže" nije im oduzeto zajedno sa naponom.

Most Estakada ponovo na stolu

U Gazi Babi počela je sanacija mosta Estakada, jednog od ključnih prelaza kroz koji svakodnevno prolaze hiljade vozila. Skopski mostovi se decenijama saniraju, a opet svake godine neki od njih završi na naslovnim stranama. Hoće li ovaj put popravka izdržati tiho, ili će se ubrojiti u niz zahvata koji traju dok ne pukne sledeća pukotina - videćemo na prvoj većoj kiši.

Jedna dobra vest: Tetovo i „Vezilka"

Nije sve u znaku neodgovornosti. Tetovo je dobilo obećanje za investiciju od 20 miliona evra i 412 radnih mesta, a država je najavila prvi centar za veštačku inteligenciju „Vezilka" vredan 6,5 miliona, sa namerom da izgradi makedonski jezički model umesto da zavisimo od stranih alata koji nas slabo razumeju. I jedno i drugo zvuči odlično na papiru - a kod nas baš na papiru najlepše zvuče projekti. Vezilka u narodnoj nošnji vezla je strpljivo i decenijama trajnim koncem; isto će se tražiti i od ovih obećanja, ne samo da se otvore, nego da izdrže.

Rat koji se vratio kući

Izvan granica, rat koji Moskva želi da drži daleko od svojih građana ponovo se vratio kući: ukrajinski dronovi zapalili su najveću moskovsku rafineriju, udaljenu jedva 15 kilometara od Kremlja. Istog dana, ruski strateški bombarder pao je kao vatrena lopta iznad Irkutska zbog tehničke greške - detalj koji govori nešto o floti koju Moskva izvodi na parade. A u Poljskoj je ruski karikaturista koji je ismevao Putina ubijen usred bela dana. Kada kritičar režima nije bezbedan ni hiljadu kilometara dalje, poruka nije upućena samo mrtvom.

Za kraj, nešto lakše: košarka

Da se izvučemo iz težeg dela dana - Njujork je posle pola veka šampion NBA lige. Džejlen Branson izašao je iz senke Dončića i poneo titulu sa Niksima, a kod kuće košarkaši već gledaju ka sledećim izazovima. Pola veka čekanja na jedan trofej svojevrsno je strpljenje - ali bar je to čekanje koje se završilo slavljem, a ne još jednim pitanjem ko će da odgovara.

Ako nešto vezuje teži deo dana, to je ista praznina: institucije koje umeju da najave, da dodele i da se pohvale, ali retko da odgovore. Od sudnice za „Puls" do presušenih vodopada, pitanje je uvek isto - a odgovora, kao i obično, nema.