Premijer Hristijan Mickoski saopštio je ekonomske pokazatelje za drugi kvartal formulacijom koja više govori o politici nego o ekonomiji: to su, kako je rekao, loše vesti za „opoziciju i one koji se mole i žele da ova država ne uspe".

Brojke, ipak, postoje nezavisno od toga ko ih kako pakuje. Vredi ih pogledati.

Šta je tačno smanjeno

Prema premijeru, u drugom kvartalu državni dug smanjen je za više od 40 miliona evra, a javni dug za više od 20 miliona evra. On tvrdi da je nivo državnog duga sada najniži posle korona-krize.

Podaci Ministarstva finansija daju istu sliku, ali sa kontekstom koji se sa govornice obično izostavlja. Javni dug u drugom kvartalu iznosi 58,8 odsto bruto domaćeg proizvoda, odnosno 10.726 miliona evra. Smanjenje u odnosu na prvi kvartal je 0,1 procentni poen, u apsolutnom iznosu 21 milion evra. Državni dug je 30. juna iznosio 9.432 miliona evra, ili 51,7 odsto BDP-a.

Dakle, smanjenje je stvarno - i sitno. Jedna desetina procentnog poena po kvartalu. U poređenju sa krajem 2024. godine razlika je 2,6 procentnih poena, a sa krajem 2025. godine 0,6 poena. To je trend u dobrom smeru, ali nije preokret.

Industrijska proizvodnja

Tu je brojka impresivnija: rast od 6,5 odsto u junu u odnosu na isti mesec prošle godine. Ali sam premijer je dodao i drugu brojku, što je poštenije od proseka političara - za ceo drugi kvartal rast iznosi četiri odsto.

Razlika između 6,5 i 4 nije sitnica. Jedan broj je dobar mesec, drugi je kvartalni trend. Koji od ta dva će građanin zapamtiti zavisi od toga koji će naslov pročitati.

Šta znači 58,8 odsto

Ministarka finansija Gordana Dimitrieska-Kočoska formulisala je ključno: upravljanje dugom oko 60 odsto BDP-a znači sprečiti prelazak tog praga. To je poenta. Dug se ne obara - on se drži pod kontrolom, blizu linije koju mnogi smatraju kritičnom.

„Indikatori dve godine napornog rada polako, ali sigurno postaju vidljivi, uspesi dolaze i dobra vremena su pred nama", izjavio je Mickoski.

Možda. Jedno smanjenje od 0,1 procentnog poena i jedan dobar mesec u industriji su prave brojke i zaslužuju da se kažu kao takve. Ali „dobra vremena su pred nama" je rečenica koju je izgovorila svaka vlada u ovoj zemlji. Razliku neće pokazati saopštenje za drugi kvartal, nego isti pokazatelj posle četiri kvartala - i to da li će je građanin osetiti u svom budžetu, a ne samo u tabeli.