Jedan nov stan u skopskoj opštini Centar prodat je za 3.360 evra po kvadratnom metru. Za pedeset kvadrata, direktno od investitora, plaćeno je 168.000 evra. To je rekord u drugom kvartalu ove godine.

Istovremeno, broj registrovanih zakupa stanova pao je za 14 odsto. Obe stvari dešavaju se na istom tržištu, u ista tri meseca.

Šta pokazuju brojke

U Registru cena i zakupnina za period april - jun evidentirano je 2.148 ugovora o zakupu, što je pad od 17 odsto u odnosu na prvi kvartal. Kod stanova pad je 14 odsto, kod kuća čak 24 odsto. Ipak, ukupna mesečna vrednost svih zakupnina porasla je za devet odsto i dostigla 76,2 miliona denara, odnosno oko 1,2 miliona evra.

Manje ugovora, više novca. Dakle, oni koji iznajmljuju plaćaju više po ugovoru.

Prosečna mesečna kirija po kvadratu: Centar 408 denara, Aerodrom 375, Karpoš 354, Kisela Voda 326, Štip 266 denara. Najviše zakupa bilo je u Centru (286), zatim Aerodrom (197), Karpoš (173) i Bitolj (129).

Kupovina, pak, leti

Sa druge strane istog tržišta, u drugom kvartalu registrovano je ukupno 8.369 transakcija - rast od 7,9 odsto. Ukupna finansijska vrednost dostigla je 351,7 miliona evra, što je za 27,3 odsto više nego u prethodnom kvartalu. Broj prodatih stanova povećan je za 37 odsto, a njihova vrednost za 43 odsto.

Kod starih stanova najviša cena po kvadratu zabeležena je u Ohridu - 3.200 evra, odnosno 211.200 evra za stan od 66 kvadrata. Najviše stanova prodato je na Aerodromu (297), najviše kuća u Bitolju (64).

Investitori su prodali 977 objekata, od kojih 943 stana. Dodatno, upisano je 28.352 lista za predbeležbu gradnje - zgrade koje se tek grade i uskoro će biti u prodaji.

Gde se sreću dve krive

Vrednost kupoprodaja raste brže od broja transakcija. To znači da se ne prodaje samo više, nego i skuplje. A kod zakupa broj ugovora pada dok ukupna suma raste.

Zvanična statistika ne objašnjava zašto. Ali za svakoga ko traži stan u Skoplju, aritmetika je prepoznatljiva: kada kvadrat u Centru košta koliko košta, a kirija po kvadratu je tamo najviša u zemlji, izbor između kupovine i iznajmljivanja za prosečnu platu i nije baš izbor.

Garaža je prodato 34 odsto više. Građevinskog zemljišta 16 odsto više. Neko gradi, neko kupuje, neko predbeležava 28 hiljada novih objekata. Pitanje na koje nijedan izveštaj ne odgovara: za koga se grade ti stanovi, ako broj ljudi koji mogu da plate kiriju pada svakog kvartala?