Svadbeni meni je dugo bio najpredvidljiviji deo cele svadbe. Supa, meso, prilog, torta. Svi su znali šta sledi, niko se nije sećao ničega. To se polako menja - i promena dolazi sa mesta koje donedavno nije imalo veze sa svadbama: restorana sa zvezdicom u vodiču Mišlen.

Logika je jednostavna. Ako mladenci već personalizuju svaki detalj - muziku, cveće, pozivnice - zašto bi jelo bilo jedino što ostaje standardno? Sve više restorana sa zvezdicama otvara posebne službe za događaje, u kojima se ista kuhinja koja nosi zvezdicu seli na svadbeni sto.

Koja imena su ušla u igru

Spisak nije mali. Mario Sandoval, sa dve zvezdice, radi preko El Haral de la Mira sa živim stanicama za kuvanje pred gostima. Hesus Sančez, sa tri zvezdice u Senador de Amos, donosi kantabrijsku tradiciju i ima zelenu zvezdicu za održivost. Načo Manzano, takođe sa tri zvezdice u Kasa Marsijal, pravi prilagođene menije sa asturijskom osnovom.

Tu su i Fransis Paniego sa dve zvezdice i kuhinjom iz Rioha, Maka de Kastro sa timom od preko sto ljudi na Majorki, Fernando Arhona sa posvetom mediteranskoj ishrani, i braća Ečapresto, čiji restoran Venta Monkalviljo takođe nosi zelenu zvezdicu.

Šta ovo znači na balkanskoj svadbi

Sada dolazi deo koji vredi reći naglas: ovo je skupo. Nigde nije navedena cena po gostu, ali kuhinja sa tri zvezdice prenesena na svadbeno mesto nije usluga koja se cenjka. Kod nas, gde je svadba sa dvesta gostiju već ozbiljna finansijska odluka, ovo nije savet nego opis nečega što se dešava u drugoj cenovnoj ligi.

Ali ideja iza toga je besplatna. Svadbeni meni ne mora da bude ona ista kombinacija koju ste jeli na poslednjih osam svadbi. Ne mora da ima zvezdicu da bi bio promišljen - može da bude lokalan, sezonski, napravljen od nekoga ko zna šta radi, a ne od keteringa koji večeras opslužuje tri sale odjednom.

Zato što je istina o svadbenim večerama poznata: gosti se ne sećaju rasporeda stolova, ni boje salveta. Sećaju se da li je nešto bilo ukusno. I da li su morali da čekaju sat i po da to dobiju.