Posle tragedije na skopskoj obilaznici kod Mirkovaca, u kojoj su poginule četiri osobe, javnost traži odgovor na pitanje koje državi nije udobno - da li je zaštitna ograda na tom mestu uopšte bila projektovana da zadrži kamion sa poluprikolicom. Arhitekta Boško Vidoeski otvorio je raspravu koja institucije baca na ispit.

Analizirajući fotografiju probijenih ograda na mestu nesreće, Vidoeski ukazuje da je razdelni pojas bio obezbeđen tipom „N2" odbojnih ograda. Prema evropskom standardu EN 1317, taj tip je predviđen za zadržavanje lakih vozila. Ne kamiona. Ne teretnih vozila sa poluprikolicom. Kamion od 40 tona protiv N2 ograde je kao knjiga protiv bacača granata.

Po Vidoeskom, leve strane autoputeva sa visokom frekvencijom saobraćaja i redovnim teretnim vozilima trebale bi biti obezbeđene najmanje tipom „H2" - dizajniranim da zadrži teško vozilo u suprotnom smeru. Skopska obilaznica, kao glavna transportna arterija sa stalnim međunarodnim teretnim saobraćajem, te standarde očigledno ne ispunjava. Iako je tragedija to obelodanila, pitanje nije novo. Građanski eksperti su ga otvarali poslednjih godina.

Tužilaštvo zasad gleda samo individualni aspekt - vozač iz Kosova, 76 godina, koji „nije prilagodio brzinu". To nije pogrešno - on jeste kriv. Ali ako je i ograda bila pogrešna, krivica se širi. Ko ju je projektovao? Ko ju je odobrio? Ko je vršio reviziju? Ko je nadzirao? Da li je neko na vreme upozorio? Sva ta pitanja traže istrage koje izlaze iz okvira jednog krivičnog predmeta.

Očekivani scenario u Makedoniji dobro je poznat - otvore se pitanja, čekaju ekspertize, formiraju komisije, i za par meseci tema nestaje sa naslova. Ograde ostaju iste. Sve do sledeće tragedije. To je jedan od razloga zašto naša saobraćajna bezbednost napreduje ritmom puža - ne zato što institucije ne znaju, već zato što nema političke volje da se urade skupe ali nužne infrastrukturne promene. Sada imamo četvoricu mrtvih. Pitanje - hoće li to biti dovoljno da se promene standardi?