Preminuo je Martin Trenevski, bivši ministar, ambasador i novinar - jedna od retkih ličnosti koja je prošla kroz skoro sve institucionalne uloge u prvim godinama nezavisne Makedonije, i ipak ostala u kolektivnom sećanju. Porodica je objavila vest; sahrana će biti 27. maja u 13:00 časova na Gradskim grobljima Butel.

Trenevski je rođen 1949. godine u Skoplju. Diplomirao je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu „Sv. Kiril i Metodij", a magistrirao političke nauke. Novinarsku karijeru je počeo sa tekstovima u dnevnim, nedeljnim i mesečnim glasilima u Skoplju. Profesionalni vrh u novinarstvu je dostigao u tadašnjoj agenciji TANJUG, gde je 1986. godine bio imenovan za dopisnika iz Australije i Južnog Pacifika.

To je mesto gde je Trenevski napravio nešto što je mala grupa makedonskih novinara napravila: pratio je i afirmisao makedonsku zajednicu u dalekom delu dijaspore. U vreme kada je makedonska emigracija u Australiji bila politički presretnuta - sa pritiscima grčkih lobi-grupa na australijske vlasti, sa borbom za identitet i samoopredeljenje - njegovi dopisi bili su most sa domovinom.

Posle osamostaljenja Makedonije, Trenevski je bio ministar za informacije u prvoj vladi, a kasnije ministar u Ministarstvu za iseljeništvo. Kao ambasador predstavljao je Makedoniju u Švedskoj, Norveškoj, Finskoj, Estoniji, bio generalni konzul u Torontu i ambasador u NATO. To je portfolio koji retki diplomati imaju - i severnoevropske skandinavske zemlje i NATO u toku kritične pred-prijemne faze.

Politički, Trenevski je bio član i aktivista VMRO-DPMNE od početka partije. To je važno za kontekst: on nije bio „nezavisni ekspert" već deo političke struje koja je oblikovala Makedoniju u prve dve decenije. Za svoj rad kao novinar, publicist i diplomata dobio je više domaćih i međunarodnih nagrada, među kojima najprestižnija - „Mito Hadživasilev-Jasmin" iz 1983. godine.

Šta ostaje od generacije koja odlazi? Trenevski je bio deo generacije koja je imala dve karijere - i pod Jugoslavijom, i pod nezavisnom Makedonijom. Ti ljudi su razumeli tranzicioni period ne kao knjižni koncept, već kao svoj lični život. Bez te generacije, razumevanje makedonskih 30 godina je značajno manje. Počivaj u miru.