Cena nafte „Brent" jutros porasla je za više od dva procenta, posle novih američkih udara po ciljevima u južnom Iranu. Globalni referentni barel sada košta 98,50 dolara. Američka nafta „West Texas Intermediate" prodaje se po 91,95 dolara - manje nego u petak, ali kretanje od ponedeljka je ograničeno zbog američkog praznika.

To je mala priča. Velika priča: tržište živi u očekivanju. Švajcarska banka UBS alarmira da su globalne rezerve nafte smanjene za 246 miliona barela u martu i aprilu, i da kumulativni gubici u proizvodnji mogu da prevaziđu 1 milijardu barela do kraja maja. Drugim rečima, tržište je „ozbiljno deficitno" - i to je pre novih eskalacija.

Šta se dešava politički? Američka centralna komanda tvrdi da su udari „odbrambeni" - usmereni protiv iranskih čamaca koji su navodno postavljali mine, i protiv raketnih lansera. Donald Tramp je preko društvenih mreža rekao da pregovori sa Iranom „napreduju dobro", ali je istovremeno poslao upozorenje za dodatnu vojnu akciju ako ne uspe.

To je retorika dvostrukog signala. Tramp koristi diktatorski stil: mi smo spremni da napravimo mir, ali smo spremni i da napravimo rat. Izbor je tvoj. To zvuči efikasno u kampanji, ali u međunarodnoj politici daje zbunjujuće signale - i tržište ih čita kao znakove povišenog rizika.

Za Makedoniju, ovo nije apstraktna priča. Sto smo 100 procenata zavisni od uvoza naftnih derivata. Ako globalne cene skoče za 5-10 procenata u sledeće dve nedelje, Regulatorna komisija za energetiku (RKE) moraće da podigne benzin i dizel. To znači skuplja hrana (prevoz robe košta više), skuplje komunalne usluge, skuplji autobusi. Jednostavna aritmetika.

Pitanje koje ekonomisti izbegavaju: gde su sada „strateške rezerve nafte" koje je država trebalo da izgradi još od 2015? Šta su razmišljanja za alternativne snabdevače? Koliko vremena Makedonija može da izdrži bez uvoza sa kritičnih tržišta ako se Hormuz zatvori na dve nedelje? Ako je odgovor „ne znamo" - to je zvanična greška, ne lični napad.