Cetiristo miliona dolara (oko 345 miliona evra) je cena koju su TikTok i maticni ByteDance platili da bi zatvorili tuzbu americkog Ministarstva pravde. Optuzba: godinama su pustali decu mladju od 13 godina na platformu i prikupljali im licne podatke bez da roditelji uopste znaju.

Poravnanje ne trazi priznanje krivice. To je kljucna recenica u celoj prici i vredi je procitati dvaput. Firma placa, menja nekoliko podesavanja, i pravno gledano - nista se nije dogodilo.

Tuzba je krenula 2024. godine, na osnovu americkog zakona o zastiti privatnosti dece na internetu. Prema optuzbi, TikTok je znao da ima dece na platformi i nastavio da ih drzi tamo godinama. Jos gore: podaci te dece zavrsavali su u sistemu za ciljane reklame, a zaposleni unutar firme vec su alarmirali da nesto nije u redu.

Ali ovo nije prvi put. Godine 2019. ista firma platila je 5,7 miliona dolara za isti prekrsaj, tada preko prethodnika Musical.ly, i obecala da ce spreciti decu mladju od 13 da otvaraju profile. Sedam godina kasnije racun je sedamdeset puta veci. Pitanje koje se samo namece: da li kazna uopste funkcionise kao kazna, ili je samo trosak koji se upisuje u budzet?

Optuzba ide i korak dalje - tvrdi da je firma menjala pravila registracije na nacin koji je otezavao utvrdjivanje uzrasta. Drugim recima, sistem nije zakazao slucajno.

Tajming je skoro komican. Samo nekoliko dana pre poravnanja izasao je izvestaj da je TikTok namerno iskljucio algoritamsku zastitu kod oko 10 odsto americkih korisnika - kao eksperiment. Ta zastita je postojala da ogranici stetne sadrzaje koji padaju korisniku. Dvoje americkih senatora, republikanka i demokrata, poslali su pismo direktoru Sou Cuu trazeci objasnjenje. Kada se Vasington ujedini preko stranackih linija, obicno znaci da je stvar zaista losa.

U Evropi je regulativa o zastiti podataka maloletnika stroza na papiru nego americka. Pitanje je koliko od toga stize do ekrana deteta u Skoplju, koje istu aplikaciju otvara sa istim algoritmom iza nje.