Tirana gori - bukvalno. U petak uveče pred parlamentom Albanije sukobila se policija sa demonstrantima iz opozicione Demokratske partije, koji traže ostavku premijera Edija Rame. Podela više nije samo politička - molotovljevi, rakete, baklje letele su ka liniji žandarmerije, dok su vodeni topovi i suzavac otvarali toplu.

Povod je sažet u jednoj rečenici jednog od demonstranata: "Ova vlada je integrisala kriminal u moć. Pogledajte koliko gradonačelnika, ministara i poslanika je optuženo." Pitanje koje u Albaniji više nije retoričko - jeste statistika.

Kriza je eskalirala u decembru kada je tužilaštvo optužilo Belindu Baluku, blisku savetnicu Rame, za tenderske prevare. Parlament je blokirao ukidanje njenog imuniteta, i to je zacementiralo utisak javnosti da se vlast štiti međusobno. Umesto da padnu pred pravdom, imuni se kriju iza institucija koje ih kontrolišu.

Za balkanskog gledaoca ovo je film koji smo već gledali. Skoplje 2016, Beograd 2024, Sarajevo 2018 - različite zemlje, ista struktura. Korumpirana elita štiti se parlamentarnom aritmetikom, opozicija izlazi na ulicu, policija stoji na sredini. Pitanje koje građani postavljaju na svim jezicima isto je: "Ako mi plaćamo porez, onda ko odgovara kad nas ne pomisli?"

Albanija treba da bude u EU do 2030. Ovo je test: hoće li ih Brisel zadovoljiti zaokretanjem formulara, ili će ih prinuditi da nađu način da se obračunaju sa skrivenim mrežama vlasti. Pitanje u Tirani postavljaju sada, na ulici, sa ognjenim bočama. Pitanje u Skoplju i Beogradu postavlja se tiše - ali je isto.