Američki predsednik Donald Tramp objavio je da su iranske snage oborile američki vojni helikopter Apač AH-64 u zoni Omanskog zaliva. „Američki helikopter Apač AH-64 oboren je od strane iranskih snaga. Sjedinjene Države moraće oštro da odgovore na ovaj čin agresije", poručio je Tramp.

Prema zvaničnim vojnim izvorima, letelica je pala tokom rutinske patrolne misije iznad Hormuskog moreuza - ključne tačke za globalni transport nafte. „Helikopter je bio na patrolnoj dužnosti kad je pogođen. Srećom, piloti nisu povređeni i uspešno su evakuisani", navodi se u izveštajima bezbednosnih službi.

Detalj koji menja celu priču: prvi izveštaji ostavljali su prostora za spekulacije da je reč o tehničkom kvaru. Tek sa direktnom potvrdom Bele kuće da je u pitanju iranski napad, borbena gotovost američkih snaga u Persijskom zalivu podignuta je na najviši nivo. Od „možda kvar" do „čin agresije" za nekoliko dana - a na toj razlici sad se gradi odluka o ratu ili miru.

Pentagon, kako se navodi, razmatra opcije za „proporcionalan odgovor" - formulaciju koja u prevodu vojne diplomatije može da znači sve, od demonstrativnog udara do nove faze sukoba. Svetska javnost u međuvremenu strepi od potpune eskalacije i prekida snabdevanja energentima, jer kroz Hormuski moreuz prolazi ogroman deo svetske nafte.

Oboreni Apač praktično je sahranio i pregovore koji su trebalo da stabilizuju region. I tu je pitanje koje postavlja svako ko je pamtio kako počinju ratovi: kad jedna strana tvrdi „agresija", druga ćuti, a dokazi su „poverljivi" - ko verifikuje? Dotad, cenu neizvesnosti plaćaće svi koji žive od uvezene nafte. To smo, između ostalih, i mi.