Tramp i Putin dogovorili skoro pet miliona tona ruskog dizela bez Kijeva, a Ukrajina odgovorila dronovima na Rostov

Donald Tramp je 9. oktobra objavio da je posle telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom dogovorio obnovljene isporuke ruskog dizela za američko i svetsko tržište. Količina nije simbolična: odmah više od 300.000 tona, još 500.000 tona u novembru, zatim milion tona, a Tramp je najavio i narednih tri miliona tona. Skoro pet miliona tona goriva iz zemlje koja je pod sankcijama upravo da bi imala što manje novca za rat.

Trampovo obrazloženje je domaće: jeftinije gorivo za Amerikance mu je, kako je rekao, jedan od glavnih prioriteta. Vašington je istovremeno ublažio sankcije za trgovinu ruskim dizelom. Drugim rečima, Moskva je dobila otvorena vrata za veći izvoz energenata - i to, kako je primetio Kijev, bez ikakvog dogovora o smirivanju rata.

Noć posle dogovora - požar u Rostovskoj oblasti

Nije prošlo ni nekoliko sati. U noći ka 10. oktobru ukrajinski dronovi pogodili su naftni terminal u Rostovskoj oblasti povezan sa rafinerijom u Novošahtinsku. Posle eksplozija izbio je veliki požar, a snimci koji kruže društvenim mrežama pokazuju plamen iznad industrijske zone. Kolika je šteta, zasad nije potvrđeno.

Pozadina je još zanimljivija. Prema američkom portalu koji se poziva na visokog funkcionera u Vašingtonu, Tramp se okrenuo dogovoru sa Putinom pošto je Zelenski više puta ignorisao američke zahteve da prestane sa napadima na ruske rafinerije. Tramp je i javno optužio ukrajinskog predsednika da je propustio prethodne šanse za mir i da ukrajinski udari na rafinerije utiču na američko tržište goriva.

Kijev priča drugačiju verziju. Ukrajinska strana tvrdi da o dogovoru nije bila obaveštena unapred i da je spremna da razmisli o prekidu napada na energetsku infrastrukturu - ako to uradi i Rusija. Dve velike sile dogovaraju se o gorivu dok se rat vodi na ukrajinskoj zemlji, a Ukrajinci saznaju naknadno. Mali narodi na Balkanu ovu scenu znaju napamet: kada se veliki dogovaraju, najmanje se pita onaj o kome se dogovaraju.

„Pokloni za Putina neće doneti mir”

Zelenski nije birao reči. Dogovor je nazvao „slabom odlukom jakih partnera” i upozorio da će obnovljene isporuke Rusiji doneti dodatne prihode za nastavak rata. „Pokloni za Putina neće doneti ni mir, ni bilo kakvu korist civilizovanom svetu”, poručio je. Prema medijskim navodima, ukrajinski funkcioneri nameravaju da nastave sa napadima na ruske rafinerije uprkos novom dogovoru Moskve i Vašingtona.

Zelenski je 10. oktobar proveo na telefonu sa Evropom. Razgovarao je sa britanskim premijerom Endijem Bernamom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, finskim predsednikom Aleksanderom Stubom i norveškim premijerom Jonasom Garom Štereom. Sa Makronom je razgovarao o potrebi za dodatnom protivvazdušnom odbranom i jačim pritiskom na Rusiju, sa Stubom o dodatnim prihodima koje bi Moskva dobila od izvoza naftnih derivata, a Bernamu je preneo informacije o ruskim napadima i potrebi za koordinisanim koracima.

Paralelno su u Majamiju američki, ukrajinski i evropski predstavnici razgovarali o mogućem okviru za kraj rata. Cilj je, prema izveštajima, zajednički predlog koji bi u narednim nedeljama bio predstavljen Rusiji. Samo što se teško pregovara o miru kada je jedan posrednik već sklopio svoj dogovor sa drugom stranom - i to o gorivu. Ko onda sedi na kojoj strani stola?