EU bez dogovora o sedmogodišnjem budžetu, Zelenski traži još 70 milijardi evra za 2027: Brisel ne zna ni koliko para ima

Dva dana pregovora u Briselu, a lideri Evropske unije nisu se složili ni oko osnovnog pitanja: koliko će novca Unija uopšte imati od 2028. do 2034. godine. Samit 15. i 16. oktobra završen je bez dogovora o sedmogodišnjem budžetu, zaglavljen između troškova, energije i migracija.

Švedski premijer Ulf Kristerson nije se ni trudio da glumi optimizam: „Mislim da ovog meseca nećemo postići dogovor. Ni sledećeg. Ne znam ni da li je moguće dogovoriti se do kraja godine.” Kad premijer jedne članice to kaže naglas, to više nije pregovaračka taktika, nego dijagnoza.

Irski rez koji nikoga nije zadovoljio

Irsko predsedavanje Savetom EU nedavno je predložilo da se budžet skrati za 141 milijardu evra, odnosno za oko osam odsto u odnosu na prvobitni predlog Evropske komisije. Tako bi ukupni sedmogodišnji budžet pao na približno 1.620 milijardi evra. Predlog nije prošao ni kod koga. Zemljama koje traže štednju, poput Nemačke, Švedske i Holandije, i dalje je previše. Članicama koje ne daju da se seče od poljoprivrede i razvoja siromašnijih regiona - premalo. Jedni smatraju da su troškovi previsoki, drugi odbijaju da se evropski fondovi kresu da bi se našao novac za nove prioritete, među kojima su odbrana i konkurentnost industrije.

Sada je loptica kod predsednika Evropskog saveta Antonija Koste. On treba da pripremi novi kompromis pred vanredni samit zakazan za 26. novembar, samo nekoliko dana pred izbore u Španiji. Njegov plan treba da smanji nacionalne uplate u zajednički budžet, ponovo razmotri nove poreze na nivou EU i vrati fleksibilne fondove za vanredne situacije, koje je irski predlog značajno skratio. Dodatni problem je što deo članica više ne misli da dogovor mora da padne do kraja godine. Ako se pregovori prebace u 2027, sudariće se sa izborima u nekoliko evropskih zemalja - a pred izbore niko ne želi da potpiše da daje više ili uzima manje.

Zelenski traži još 70 milijardi

U takvoj atmosferi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski došao je sa novom brojkom. „Rat će sledeće godine koštati 155 milijardi evra. Treba nam još najmanje 70 milijardi od vas, za odbranu, oružje i našu otpornost. To je realan iznos”, izjavio je. Zahtev je otvorio novu raspravu, jer je Unija prošle godine već odobrila zajam od 90 milijardi evra, koji je trebalo da pokrije ukrajinske finansijske potrebe za 2026. i 2027. godinu.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen priznala je da su troškovi rata značajno porasli i podržala procenu Zelenskog, ali je naglasila da EU sama neće obezbediti ceo dodatni iznos. Komisija je dobila zadatak da ponudi rešenja. Na stolu su novo zajedničko zaduživanje, korišćenje zamrznute ruske imovine i direktne uplate članica. Svaka opcija ima svoje protivnike: zajednički krediti su poskupeli, korišćenje ruskih sredstava i dalje je sporno, a direktno finansiranje znači da teret ponovo pada na najjače ekonomije.

Migracije, struja i Kina

Samit su obeležile i oštre rasprave o migracijama. Danska premijerka Mete Frederiksen oštro je kritikovala plan španskog premijera Pedra Sančeza da reguliše boravak oko 600.000 migranata i zatražila od Komisije da ispita posledice. Italija, Danska i Poljska pokušale su da u zaključke unesu strožu formulaciju protiv mera koje bi mogle da podstaknu ilegalne migracije, ali nisu uspele. Italija i zemlje Višegradske grupe tražile su mere protiv naglih skokova cene struje i reviziju evropskog sistema trgovine emisijama, a Finska, Danska i Švedska su se usprotivile. Posle nekoliko sati debate - nijedna konkretna mera za jeftiniju energiju.

Jedina tema oko koje je bilo šire saglasnosti jeste zaštita od kineske konkurencije. Lideri su od Komisije zatražili nove trgovinske instrumente, uključujući uvozne kvote i carine, za evropske proizvođače hemikalija, mašina i drugih industrijskih proizvoda. Trgovinski deficit EU sa Kinom dostigao je oko 360 milijardi evra. Nemački kancelar Fridrih Merc poručio je da konkurencija mora biti fer i najavio širi paket mera protiv prekomernih proizvodnih kapaciteta, visokih subvencija i potcenjenih valuta.

Najlakše je dogovoriti se protiv nekoga ko ne sedi za stolom. Teže je kad treba rešiti ko koliko plaća. A za zemlje koje godinama čekaju pred vratima Unije, među njima i Makedoniju, ovo je budžet u kome negde treba naći mesta i za proširenje. Ako 27 članica ne može da se dogovori ni o sopstvenom novcu, koliko će pažnje ostati za one koji stoje u redu kao pred šalterom u opštini?