Francuska u plamenu: 1.200 privedenih, a gradska kuća u Limožu, otvorena 1883, izgorela za jednu noć

Francuska se probudila sa 1.200 privedenih i najmanje 150 povređenih policajaca i žandarma. To su brojke koje je saopštio premijer Sebastijen Lekornu posle dana u kome su masovni protesti protiv visokih troškova života prerasli u paljenje, pljačke i ulične bitke. U Limožu je gradska kuća izgorela gotovo u potpunosti. U Parizu su čitave ulice ostale opustošene.

Na proteste je izašlo između 550.000 i 800.000 ljudi - prva brojka je ministarstva unutrašnjih poslova, druga sindikata. Većina okupljanja prošla je mirno. Ali mirne kolone retko stižu do naslova: tamo su ušle maskirane grupe koje su napadale prodavnice, javne zgrade i policijska vozila.

Organizovana pljačka, ne spontani bes

U Parizu su se sukobi preselili sa protestnih skupova na trgovačke ulice. Prema novinarima na terenu, neke grupe delovale su organizovano: maskirani muškarci prvo su onesposobljavali nadzorne kamere, a zatim razbijali izloge i ulazili u radnje. Na meti su bili robna kuća Galeries Lafayette, prodavnice Lacoste i SFR, banke, pa čak i luksuzni butik Céline na Aveniji Monten. Gorili su automobili, kontejneri i improvizovane barikade, a razbijeno staklo prekrilo je trotoare.

Gradonačelnik Pariza Emanuel Gregoar upozorio je da će šteta biti ogromna - uništene su čitave ulice, oštećeni javni prostori i spomenici. Zatražio je da se pravi razlika između građana koji mirno protestuju i onih koji skupove koriste za nasilje i pljačku. Razumna rečenica. Pitanje je da li će neko u vladi čuti i njenu drugu polovinu - zašto su stotine hiljada ljudi uopšte izašle na ulicu.

Limož, Marselj, Lion: udar na simbole

Najteža šteta je u Limožu. Maskirani napadači prvo su zapalili vozilo komunalne policije ispred gradske kuće, a zatim provalili unutra i zapalili zgradu. Požar je zahvatio krov zgrade otvorene 1883. godine, a krovna konstrukcija se srušila na donje spratove - osim u zapadnom krilu. Lokalni prefekt Moris Barat štetu je opisao kao katastrofu za kulturno nasleđe, dok su stotine stanovnika gledale kako gori.

U Marselju su maskirani demonstranti probili metalne ograde i ušli u gradsku kuću, iscrtali anarhističke simbole, razbijali stakla i srušili bistu Marijane - simbola Francuske Republike. Gradonačelnik Benoa Pajan kaže da je šteta unutra relativno ograničena. U Lionu je izgorela istorijska turistička kancelarija na trgu Belkur, zgrada starija od 170 godina. U Bordou se požar iz opljačkane prodavnice Decathlon proširio na zgradu, a oštećena je i zvanična rezidencija prefektkinje Žironde. Napadnute su i gradske zgrade u Lilu, a pljački je bilo i u Nantu, Nici, Strazburu i Tuluzu.

Policija između kritika i cigli

Nije samo ulica na optuženičkoj klupi. U Sent Etjenu je 17-godišnji demonstrant ostao bez šake posle eksplozije policijske granate za razbijanje protesta. Francuski mediji pišu da je pokušao da je podigne, ali se okolnosti još utvrđuju, a istragu vodi policijska inspekcija IGPN. Premijer je za nekoliko sati imao tačan broj povređenih policajaca. Potpunih podataka o povređenim demonstrantima još nema.

Policijski sindikati su, sa druge strane, objavili snimke napada na policijske kombije palicama i ciglama i poručili da su snage na ivici iscrpljenosti. Lekornu je rekao da je pravo čudo što povređenih nema više, pa je prozvao radikalnu levicu La France Insoumise da svojim porukama opravdava nasilje. „Sada je vreme da izaberete stranu”, poručio je, upozoravajući da deo političara želi da iskoristi nemire pred predsedničke izbore 2027. godine. Predsednik Emanuel Makron obećao je da će krivci biti pronađeni i kažnjeni. Vanredno stanje zasad neće biti proglašeno.

Svako čita požar kako mu odgovara

Iz Vašingtona je američki potpredsednik Džej Di Vens odmah pronašao svoju verziju. „Zapadni progresivci uvezli su treći svet u Francusku u ime različitosti i saosećanja”, napisao je na X-u i poručio da je to budućnost koju demokrate žele za Ameriku - pred izbore za Kongres 3. novembra. Protesti su bili o ceni života i javnim uslugama. Vens je u njima video imigraciju i predizbornu poruku.

Nemiri nisu samo francuska priča. U Briselu su stotine mladih izašle protiv poskupljenja obrazovanja, u Lisabonu su desetine hiljada protestovale protiv skupog stanovanja, a u Milanu i Bolonji policija je upotrebila suzavac i vodene topove. Kod komšija u Albaniji nastavljeni su studentski protesti protiv premijera Edija Rame - policija je upotrebila projektile za koje se sumnja da su gumeni meci.

Skup život, loše javne usluge, mladi koji traže više od onoga što im država nudi - zvuči li ovo kao vest iz Francuske ili iz bilo koje balkanske kafane? U Parizu se sada odlučuje da li će vlast saslušati mirne stotine hiljada, ili će govoriti samo o onima koji su razbijali izloge.