Tramp zamrznuo sankcije Rusiji: Moskva slavi, u Vašingtonu govore o izdaji

Američki predsednik Donald Tramp objavio je u petak da ukida veliki deo sankcija, ograničenja i carina povezanih sa Rusijom. Tajming je gotovo pozorišni: mere je trebalo da stupe na snagu za nekoliko dana, na osnovu zakona koji je sam Tramp potpisao prošlog meseca.

Isti čovek koji je pre mesec dana stavio svoj potpis sada ga izvršnom uredbom suspenduje. U dokumentu koji je objavila Bela kuća stoji da je izuzeće „u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država”. Zašto je u nacionalnom interesu - uredba ne objašnjava. Izuzeće će važiti sve dok administracija ne proceni da su „potrebni dalji koraci”.

Šta je zapravo završilo u fioci

Zakon, poznat kao Grejemov zakon po bivšem senatoru Lindziju Grejemu, koji se zalagao za tvrdu liniju prema Moskvi, a preminuo je u julu, predviđao je carine do 100 odsto na proizvode pet najvećih uvoznika ruske sirove nafte i gasa. To je upravo novac kojim Kremlj finansira rat. Nafta i gas su ruski novčanik - a Vašington ga je upravo ostavio otvorenim.

U Moskvi ne kriju zadovoljstvo. Kiril Dmitrijev, šef ruskog državnog investicionog fonda, nazvao je potez „važnim i zaista istorijskim trenutkom” i dodao da „ekonomska saradnja Rusije i SAD služi interesima obe nacije”. Kada Kremlj slavi, ne treba dugo tražiti ko je dobio.

U Vašingtonu, s druge strane, bura. Demokratska senatorka Elizabet Voren nazvala je potez „žalosnim i predvidivim neuspehom liderstva” i poručila da Tramp time omogućava Vladimiru Putinu da nastavi agresiju. Kongresmen Don Bejer napisao je da je „najnovija kapitulacija pred Putinom” ponovo izdaja ukrajinskih partnera. Senator Ričard Blumental, jedan od autora zakona, bio je još oštriji: izuzeća „nemaju nikakve veze sa našom nacionalnom bezbednošću, već isključivo sa udvaranjem Vladimiru Putinu”.

Nedelja u kojoj je Kijev ostao sam

Odluka je došla na kraju burne nedelje u odnosima SAD i Ukrajine. Pre toga je Tramp iznenadio evropske lidere dogovorom koji dozvoljava izvoz ruskog dizela - nakon čega je Zelenski izjavio da se oseća izdanim. Bela kuća je, prema izvorima, snažno pritiskala Kijev da prestane da napada ruska naftna postrojenja, kako bi oborila cene nafte pred izbore za Kongres. Ukrajina je najpre pristala, ali je potom nastavila napade, dok je Rusija celu nedelju gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Zelenski tvrdi da njegova vlada nije dobila „nikakvo rano upozorenje od partnera” pre razornog napada balističkim raketama na veliku elektranu u Kijevu i na jednu stambenu zgradu. Tramp kaže da SAD nisu prestale da dele obaveštajne podatke. Ukrajinske vlasti, pak, kažu da su ih iznenadila ograničenja vojne verzije Starlinka Ilona Maska, koja su poremetila operacije dronovima i sisteme ranog upozorenja. Prema američkim medijima, Kijev je ostao i bez raketa za sistem protivvazdušne odbrane Patriot - jedno od retkih oružja koja mogu da obore balističku raketu.

Sam Tramp u televizijskom intervjuu nije ostavio prostor za tumačenje: „Smatram da je sa Zelenskim teže sarađivati nego sa Putinom.” Istovremeno, za rast cena goriva krivi rat u Ukrajini - i tako skreće pažnju sa sopstvenog rata u Iranu, koji je kod američkih birača i dalje krajnje nepopularan.

Evropa u međuvremenu ide u suprotnom smeru. Lideri EU najavili su pripremu 22. paketa sankcija protiv Rusije i poručili da će pritisak na Moskvu rasti ako Putin ne zaustavi rat. Zelenski je na samitu u Belgiji pohvalio „prave lidere” kontinenta - poruka koja se teško može pročitati drugačije nego kao udarac Vašingtonu.

Balkan je izbliza video kako izgledaju dogovori sklopljeni preko glava onih na koje se odnose. Zato pitanje nije da li će se Tramp i Putin dogovoriti. Pitanje je ko će sedeti za stolom kada to budu radili?