Osnovni sud u Ulcinju odredio je 30-dnevni pritvor 46-godišnjoj državljanki Makedonije, osumnjičenoj za krivično delo ubijanja i mučenja životinja i uništavanja njihovog staništa. Po crnogorskom Krivičnom zakoniku, za to delo predviđena je novčana kazna ili zatvor do dve godine.

Prema crnogorskoj policiji, ona je 24. jula automobilom „Mercedes” namerno pregazila psa rase šarplaninac, a zatim pokušala da napusti državu. Zaustavljena je na graničnom prelazu Sukobin - Murićani i privedena.

Odbrana priča sasvim drugu priču. Prema njoj, taj isti šarplaninac je prethodno ušao u njihov stan, usmrtio njihovog psa rase ši-cu i potom napao nju i njenog maloletnog brata, zbog čega je vozilo upotrebljeno da se životinja odgurne, a ne da se ubije. Radnik u hotelu je, prema porodici, pomogao da se povređeni ljubimac odnese kod veterinara, ali on nije preživeo.

Tu počinje drugi deo slučaja - onaj koji nema veze sa sudom. Snimak događaja završio je na društvenim mrežama i masa je presudila pre nego što je tužilac završio prikupljanje dokaza. Pozivi na ličnu osvetu, identifikacija, deljenje podataka. Za nekoliko sati cela država je znala kako se žena zove.

To što neko želi da zaštiti životinje jeste dobra stvar. To što ista masa koja traži kaznu za mučenje životinje organizuje hajku na čoveka čija verzija događaja još nije ispitana - to je nešto drugo. Tužilaštvo tek treba da prikupi video-snimke, iskaze i veštačenja.

Crna Gora ova dela ne shvata olako i to treba pozdraviti - zakon tamo postoji i primenjuje se. Pitanje je da li će presuda biti doneta u sudnici ili je već doneta na ekranima. Zato što ako se svaki slučaj prvo rešava na internetu, onda sud postaje formalnost, a to je skupa navika za svaku državu na Balkanu.