Hidrosistem „Đavato” u Bogdancima ponovo pumpa vodu u Dojransko jezero. Trenutno se uliva oko 200 litara u sekundi, a najavljeno je da će se tokom dana ili sutradan pustiti dodatna količina.

Zvuči kao dobra vest i delimično jeste. Ali jedan podatak iz saopštenja hidrosistema vredi više od cele najave: trebalo im je dvadeset sati da napune cevovod, jer je bio prazan - sistem nije radio šest meseci. Šest meseci. Obično, kažu odande, posle prekida od deset do petnaest dana cevovod se puni mnogo brže.

Dakle, infrastruktura izgrađena upravo zato da spasava Dojransko jezero od presušivanja stajala je isključena pola godine, a voda se vratila dva-tri dana pred ulazak u avgust.

Zašto je to važno? Zato što iz samog hidrosistema priznaju da su avgust i septembar meseci koji su kroz godine unazad bili najkritičniji za jezero, jer se tada dešavaju najveća isparavanja zbog visokih temperatura i odsustva padavina. Drugim rečima - sistem je bio isključen kroz celu zimu i proleće, a uključuje se neposredno pred najopasniji deo godine.

Brojka koja govori istinu

Prema poslednjim podacima Uprave za hidrometeorološke poslove, trenutni nivo jezera iznosi 145,26 metara nadmorske visine. Dogovoreni minimum je 146,13 metara. Razlika je skoro ceo metar - i to nije metar naviše, nego metar naniže ispod linije ispod koje ne sme da padne.

Dojransko jezero nije rezervoar koji se napuni do željene linije i onda zaboravi. To je živ ekosistem, prostor tradicionalnog ribarstva i jedan od najvažnijih turističkih resursa jugoistočnog dela zemlje. Svaki duži zastoj znači povlačenje obale, promenu kvaliteta vode i nov pritisak na biljni i životinjski svet.

Pumpe rade i brana Paljurci je puna. To je činjenica za danas. Pitanje za sutra je ko će odgovarati ako sistem ponovo zaćuti na šest meseci - i da li uopšte neko prati koliko dugo stoji isključen, ili se „Đavata” setimo tek kad vidimo da se obala povukla.