Srednjoškolci iz sve četiri srednje škole u Velesu, uz pomoć digitalnog alata, u narednih šest meseci mapiraće institucije u gradu koje nisu pristupačne osobama sa invaliditetom, roditeljima sa kolicima i onima koji koriste pomagala pri kretanju.

To je projekat „Digitalni zeleni pristup”, koji vode mladi, a finansira Evropska unija. Moto je direktan: pristupačnost institucijama nije privilegija, nego osnovno ljudsko i građansko pravo.

Pročitajte sada listu institucija koje Udruženje osoba sa cerebralnom paralizom i drugim invaliditetima navodi kao nedostupne u Velesu. Fond za zdravstveno osiguranje. Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje. Preventivna predškolska zdravstvena služba. Pošta. Uprava za javne prihode. Centralni registar. Elektronska i svečana sala same Opštine Veles. Agencija za zapošljavanje. Centar za socijalni rad.

To nije lista privatnih prodavnica. To je bukvalno spisak mesta na koja građanin ide zbog penzije, zdravstvene knjižice, socijalne pomoći, zapošljavanja. Svako od njih postoji zato što država ima obavezu prema građaninu - i svako od njih je, prema ovom udruženju, zatvoreno za deo tih građana.

Barijere nisu samo stepenice

Daliborka Zlateva iz Udruženja to kaže jasno: članovi kažu da ako krenu u šetnju sa kolicima kroz grad, gotovo nigde ne mogu da stignu. Semafori bez zvučne signalizacije. Ni u jednoj javnoj zdravstvenoj ustanovi nema tumača za znakovni jezik - što znači da čovek sa oštećenim sluhom mora da dovede člana porodice da bi razgovarao sa sopstvenim lekarom. Ni u jednoj banci nema takve usluge, a deo osoba sa invaliditetom je zaposlen i treba im banka. U institucijama nema informacija ispisanih na Brajevom pismu. Javni prevoz nije pristupačan, a ivičnjaci kod pešačkih prelaza treba da budu spušteni.

Postoji i pozitivan primer - JKP „Derven”, koje je preselilo svoje mesto za naplatu u prizemlje i obezbedilo pristupačno parkiranje. Dakle, može. Nije pitanje tehnologije, ni evropskih miliona. Jedno preseljenje šaltera sa sprata u prizemlje.

Prethodnog meseca u Skoplju je održan „Marš isključenih”, gde su osobe sa invaliditetom, roditelji sa kolicima i biciklisti tražili inkluzivniji grad. Predsednik Udruženja „Ikualiti”, Gere Tripkov, tada je rekao da očekuju da ih sa druge strane konačno dočekaju sa osmehom, a ne sa neprihvatanjem.

Ima nešto što boli u ovoj priči i nije povezano sa stepenicama. Mapiranje barijera rade srednjoškolci, evropskim parama, kao projekat. A spisak koji će dobiti zna svaki zaposleni u svakoj od tih institucija, jer ga gleda svakog dana na ulazu. Znanje nikada nije bilo problem.