Od ponoći goriva su ponovo poskupela. Eurosuper BS-95 je 93,00 denara po litru, BS-98 je 95,00 denara, a eurodizel je stigao do 98,50 denara - skuplji za 4,50 denara odjednom. Ekstra lako ulje za domaćinstvo je 98,00 denara, skuplje za pet denara po litru.

Dizel je sada nadohvat stotinu denara. Sto denara za jedan litar dizela u zemlji gde prosečna neto plata iznosi 49.544 denara.

Ta kombinacija brojki daje računicu koja vredi više od svake analize. Sa jednom prosečnom makedonskom platom može da se kupi oko 533 litra benzina ili oko 503 litra dizela. Sa jednom prosečnom hrvatskom neto platom, koja iznosi 1.552 evra, kupuje se oko 1.000 litara benzina ili oko 950 litara dizela, jer je tamo benzin oko 1,55 evra, a dizel oko 1,63 evra po litru.

Razlika je oko 467 litara benzina i 447 litara dizela. Sa istim poslom, istim automobilom i istom destinacijom - hrvatski vozač stiže gotovo dvostruko dalje.

Pun rezervoar

Punjenje rezervoara od 50 litara benzina u Makedoniji košta 4.650 denara, što je 9,4 odsto prosečne plate. Isto punjenje u Hrvatskoj košta oko 78 evra, odnosno 5,0 odsto prosečne plate tamo. Dakle, Makedonac za jedan rezervoar daje gotovo dvostruko veći deo svog mesečnog prihoda.

Hrvatska je, da bi zadržala tu razliku, u poslednjem periodu intervenisala regulisanjem cena i smanjenjem dažbina. Kod nas se proračuni regulatora zasnivaju na dužem periodu prosečnih berzanskih cena, zbog čega domaća cena može da raste i u trenucima kada se na svetskim tržištima beleži privremen pad.

Efekat od 4,50 denara po litru dizela ne završava se kod vozača. Taksista koji troši 30 litara dnevno plaća 135 denara više svaki dan. Poljoprivrednik koji puni 200 litara za jedan ciklus - 900 denara više. Prevoznik koji vozi hranu do marketa istu razliku uračunava u svoju cenu.

Od Regulatorne komisije za energetiku imamo odluku. Pitanje koje još uvek nema odgovor jeste da li pored formule za obračun postoji i kakva mera amortizacije - ili jedina dostupna opcija za građanina ostaje da vozi manje.