Ponekad najveće kraljevske ljubavne priče počinju na najobičnijem mestu - na aerodromu. Tako je počela i priča o Nur i kralju Huseinu od Jordana, jedno od onih venčanja koje se i danas, skoro pola veka kasnije, pamti po svojoj jednostavnosti, ne po raskoši.

Rođena kao Lisa Nadžib Halabi u Vašingtonu 1951, sa sirijskim, škotskim, engleskim i švedskim poreklom, ona je studirala arhitekturu na Prinstonu pre nego što se preselila u Aman i počela da radi za jednu arapsku avio-kompaniju. Kralja je prvi put fotografisala na aerodromu 1976. Upoznali su se na otvaranju međunarodnog aerodroma „Kraljica Alija", prijateljstvo je preraslo u ljubav, a 13. maja 1978 Husein ju je zaprosio. Tačno mesec dana kasnije venčali su se. Ona je primila islam i uzela ime Nur al-Husein - „svetlost Huseina".

Za venčanje je Nur nosila jednostavnu svilenu haljinu od Diora - belu, sa naboranim rukavima i bez šlepa - iako je prvobitno sanjala o opuštenijem, boemskom stilu. Kosu je vezala u poluskupljen prirodan stil, sa vencem od cveća i jednostavnim tankim velom. Najzanimljiviji detalj bile su cipele: pošto je bila pet santimetara viša od Huseina, potpetice su bile nemoguće, pa joj je jedan obućar iz Bejruta napravio ravne cipele koje su stigle tek na jutro svadbe.

Sama ceremonija u palati Zahran trajala je samo pet minuta. Po muslimanskoj tradiciji, Nur je bila jedina prisutna žena, a svedoci su bili Huseinova dva brata i njen otac. Nije dobila titulu princeze - postala je direktno kraljica, prva Amerikanka kraljica jedne arapske nacije. Posle obreda usledio je prijem za preko 500 gostiju. Brak je trajao do Huseinove smrti od raka 1999. i izrodio četvoro dece. Skepticizam konzervativnog društva ona je pobedila polako, sa godinama posvećenosti - dokaz da i kraljevski brakovi ponekad počinju kao obična ljubav i dokazuju se tek s vremenom.