Kraljica i princeza gotovo da ne oblače haljinu na zvaničnim događajima, i to nije pitanje ukusa

Ako pogledate poslednjih nekoliko godina zvaničnih događaja španskog dvora, jedan kroj se ponavlja do dosade: pantalonski kostim. Kraljica Leticija ga nosi, princeza Leonor ga nosi, i to nije poklapanje ukusa nego odluka sa promišljanjem iza sebe.

Kostim ima dužu i zanimljiviju istoriju nego što sugeriše njegova današnja dosadnost. Prve modele - sako i suknju - predložio je britanski dizajner Džon Redfern osamdesetih godina devetnaestog veka. Bili su udobniji od haljina, ali su zadržali siluetu vremena. Dvadesete su donele opuštene krojeve i mek tvid Koko Šanel. Prava prekretnica došla je šezdesetih, sa Andreom Kurežom i Iv Sen Loranom - a naročito 1966. godine, sa Le Smoking, ženskim smokingom koji je pregazio pravila o tome ko šta sme da obuče.

Zašto baš kostim

Kostim se tradicionalno vezuje za muškost i za moć - nose ga biznismen, političar, diplomata. Postoji i preovlađujuće verovanje da žene u tim poljima moraju da izgledaju muški da bi imale autoritet. Stručnjak za komunikaciju Kristijan Salomoni ne misli da je to razlog iza izbora španskog dvora.

Njegovo objašnjenje je konkretnije i zanimljivije. Kostim je prevodiv: formalnost mu se menja bojom i materijalom, a dodaci potpuno menjaju utisak. Uklapa se u različite protokole bez privlačenja viška pažnje koja bi mogla „da zaseni političku poruku kroz stilizovanje”. I, kako kaže Salomoni, izbegava „seksistička tumačenja koja bi mogla da proizađu iz dužine suknje ili iz dekoltea”.

Tu smo na vrlo konkretnom mestu. Ne radi se o estetici, nego o računici koliko će vremena na jednom događaju otići na ono što je žena rekla, a koliko na ono što je obukla. Svako ko je pratio domaću politiku zna da ta računica nije španski specijalitet.

Poruka ili oklop

Za Salomonija, izbor je i odbijanje stereotipa o krhkoj ženstvenoj princezi u korist moderne, izvršne slike. On kaže da kostim „komunicira modernost - da su žene ovog veka, koje ne zavise od raskošnih haljina”, i da pokazuje spremnost za vodeću ulogu i ozbiljnost, jer predstavljaju državu, a ne modu. Za Leonor je dodatno važan institucionalni kontinuitet: zajednički stil sa majkom projektuje porodično jedinstvo.

Ali stručnjak ne staje na pohvali. Prema njemu, prekomerna doslednost počinje da radi protiv sebe - stvara utisak hladnoće i distance i briše stilsku raznovrsnost. „Princeza Amalija iz Holandije, na primer, kombinuje kostime sa haljinama koje naglašavaju njenu mladost. Kejt Midlton, koju smatram ikonom političke komunikacije kroz modu, nosi elegantne i ženstvene haljine kada protokol dozvoljava. Leonor, naprotiv, izgleda preterano izvršno i strogo”, kaže Salomoni.

Njegov zaključak je da to može biti svesna strategija kojom se naglašava njena buduća uloga šefa države - ali da postoje mnogi trenuci u kojima bi mogla da rizikuje nešto drugačije.

Ono što ostaje neobjašnjeno je zanimljivije pitanje. Koliko je od toga izbor te dve žene, a koliko okvir koji su im postavili savetnici? Razlika između oklopa koji sam sebi stavljaš i oklopa koji su ti obukli je velika, a spolja izgleda identično.