Dijego Simeone na klupi je čovek koji ne može da sedi mirno. Doma je, kaže supruga Karla Pereira, „čovek mira, veoma uravnotežen, koji želi da je doma, da uživa u dobrom obroku ili u druženju sa prijateljima“. Kuća koju su kupili i celkom renovirali u jednoj ekskluzivnoj naseobini u Madridu dizajnirana je točno za to spuštanje intenziteta: 1.900 kvadratnih metara, šest kupatila, privatna teretana, bazen, zone za odmor i bašta. „Odražava kako želimo da živimo, sa širokim prostorima za familiju i, pre svega, mnogo prirodne svetlosti“, kaže Pereira, manekenka i preduzetnica, koja se sa trenerom Atletika upoznala u 2013. godini, kada je Čolo već vodio crveno-bele. Ovo leto su proslavili sedam godina braka.

Spolja je kuća minimalistička i bela, čiste linije, ništa što viče. Unutra je obratno. Dnevna soba stoji na tri odluke: pod kao glavni lik, mebl koji teče bez zidova, i tekstil sa kontrastom koji udara. Pod je moket u ultramarin plavoj boji, jedna tekstura koja ujedinjuje celu površinu i koja bi u svakom drugom domu izgledala kao greška. Ovde ne izgleda tako. Na njemu je modularna sofa sa organskom geometrijom u belom bukleu, koja deli zone kretanja bez ni jednog pregradnog zida i vizuelno vezuje salon i trpezariju. Pod stepenicama obloženim drvetom je bar sa meblom iz sredine prošlog veka i ergonomskim stolicama. Umetnost nije ukras, nego konstrukcija: velika figurativna slika na platnu i udubljeno ogledalo u kobaltno plavom koje reflektuje celu sobu zakrivljeno i zatvara krug boja sa moketom.

Topli deo je vertikalan: monolit od orahovog drveta sa naglašenom vertikalnom šarom ide do plafona na dvostrukoj visini, a u njemu je ugrađen kamin sa podnožjem od poliranog crnog mermera Markina. Pred njim, dve fotelje u nordijskom stilu, tapacirane u bukleu i beloj jagnjećoj koži, sa kratkim drvenim nogama. Stočić za kafu je mreža od crnih metalnih šipki sa pločom od zadimljenog stakla, napravljena tako da ne krije mokete. Ka trpezariji se prelazi preko suptilne promene nivoa i poda od svetlog duba, do masivnog drvenog stola sa stolicama sa belim sedištem i nad njima svetiljkom od duvanog stakla u obliku oblaka.

U uglu koji najviše liči na muzej stoje dva dela koje će svako ko se zanima za dizajn prepoznati: launž-fotelja Čarlsa i Rej Imsa iz 1956. godine, u orahu i koži, i polica „Albero“ Đanfranka Fratinija, drvena struktura od poda do plafona koja služi za knjige i umetnost, ali je zapravo skulptura koja koristi visinu bez da blokira pogled. A pogled je poenta: zastakljenje sa minimalnim grafitnim ramom briše granice između unutra i spolja, pa bašta i bazen izgledaju kao deo salona. Bez teških zavesa, bez zidova. Luksuz, kako stoji u opisu samog doma, nije u sjajnim stvarima, nego u širini i u kvalitetu svakog materijala.

Ima i ugao sa ritmom. Zid celkom obložen orahom, a na njemu nizak mebl u sjajnom zlatu sa ravnim, stepenastim linijama koji liči na metalnu skulpturu. Na njemu, star audio sistem sa gramofonom i pojačalom sa metalnim dugmićima i drvenim završecima. Da bi umirile zlato, vaze sa pampas travom, poklon Argentini manekenke. Stepenice su od duba sa mat završnicom, a strana im je obložena istim drvetom, tako da se koraci kriju u jednom kontinuiranom bloku. Ni metalne ograde, ni držača za ruku. Čiste linije i vizuelni red. Da li biste se osmelili na stepenice bez ograde? Oni očigledno da.

U glavnoj spavaćoj luksuz postaje tih i dodirljiv. Veliki prozori pune sobu svetlošću, a lanene zavese u boji peska padaju sa težinom i kretanjem. Zid za krevetom je obložen orahom, što mu daje, po njihovim rečima, „osećaj hotela sa pet zvezda“. Noćni stočić je od tamnog drveta, sa lampom sa kamenom osnovom i klasičnim abažurom. I jedan detalj koji je trend: apstraktna slika prislonjena direktno na pod, umesto obešena, da bi zidovi ostali prazni. Topli minimalizam, gde jednostavnost materijala gradi luksuz.

„Kada smo počeli da gradimo naš dom i familiju, potraga je uvek bila harmonija, mir. Kada si toliko izložen, treba ti zaklon, a nad fizičkim mestom, trudim se da taj prostor za isključivanje budemo mi“, rekla je Pereira. I za Simeonea: „Strast ga drži u svemu što radi, strastan je ka radu i ka familiji, to se ne menja. Doma samo spušta intenzitet, jer je potrebno naći mir da bi se potom sa silom vratio na rad.“ Kto je gledao derbi sa Atletikom, zna o kakvoj sili govori. Kuća od 1.900 kvadrata je mesto gde se ona puni.