Sve je počelo malom kvržicom koju je Vil Riv napipao u aprilu. Reakcija je bila ona koju zna većina muškaraca: nije ništa, proći će. Nije prošlo. Tridesetčetvorogodišnji novinar i dopisnik ABC News-a, sin Kristofera Riva, najpoznatijeg Supermena na filmskom platnu, sada je objavio da se proteklih meseci lečio od raka testisa - i da je čist.

Kod lekara je otišao samo zbog upornosti supruge, Amande Dubin. Ultrazvuk je pokazao masu, a lekari su odlučili da se testis ukloni. Zatim je stigla gora vest: bolest se proširila na limfne čvorove u stomaku. Riv je 10. juna proveo šest sati na operacionom stolu kako bi mu izvadili većinu zahvaćenih čvorova. U tri od njih pronađen je rak.

Šestog jula počela je hemoterapija - dva ciklusa, sa sesijama koje su trajale po oko devet sati, zajedno sa hlađenjem skalpa da mu ne opadne kosa. Usledili su bolovi u kostima, noćno znojenje i krvni ugrušci. Drugi ciklus završen je 31. jula, a 8. septembra lekari su pregledali poslednje analize i potvrdili: nema raka. „Danas sa olakšanjem objavljujem da smo stigli do cilja, a ovaj rak je u retrovizoru”, napisao je Riv.

Bolnicu nije izabrao slučajno. Lečio se u Memorijal Slon Ketering u Njujorku, istoj ustanovi u kojoj se njegova majka, glumica i pevačica Dejna Riv, borila sa rakom pluća - i izgubila bitku. Kristofer Riv, paralizovan od vrata nadole posle pada sa konja, preminuo je kad je Vil imao 12 godina. Dve godine kasnije preminula je i Dejna.

Riv kaže da je ovih meseci na neki način živeo živote oba roditelja: kao majka, borio se sa rakom, a kao otac, zavisio je od pomoći supruge. „Bio sam tamo sa svojom suprugom, koja me još od prvog dana podseća na moju majku, sada u ulozi supruge i negovateljice”, ispričao je.

Zato i izlazi u javnost sa pričom koju je držao u tajnosti. „Gledati izbliza kako moji roditelji nevolje pretvaraju u nešto puno nade ostavilo je dubok pečat na moj život i na način na koji pokušavam da ga živim”, kaže Riv. Poruka je jednostavna: slušajte telo, a kvržicu ne ostavljajte na „proći će”.

Od sada će ići na redovne kontrole kako bi se pratilo da li će se bolest vratiti. Ali najvažnija lekcija nije medicinska. Koliko muškaraca bi otišlo kod lekara zbog nečega malog što ne boli - da kod kuće nema nekoga ko će insistirati?