Sportisti pred finale ne čekaju da nervoza sama prođe. Oni je vežbaju. U glavi vrte trenutak penala, poslednji skok, start trke - da bi, kada dođe onaj pravi, telo imalo osećaj da je tu već bilo. Tehnika se zove mentalna proba i, prema stručnjacima, nije rezervisana za stadione.

„To priprema nervni sistem da deluje, i stižeš do trenutka sa telom koje ti govori da si tu već bio”, objašnjava Toni Espigares, stručnjak za meditaciju i ličnu transformaciju. Ideja je da unapred predvidiš teške situacije i istreniraš kako ćeš reagovati na nervozu i na neočekivano. Razgovor za posao, težak sastanak, govor pred publikom - princip je isti.

Briga je proba - samo pogrešna

Najoštriji deo objašnjenja tiče se anksioznosti. „Anksioznost je vizualizacija bez treninga. Brinuti znači vežbati najgori scenario”, kaže Espigares. Drugim rečima, mnogi već rade mentalnu probu svake večeri pred spavanje. Samo vrte pogrešan snimak, iznova i iznova.

Razlika je u nekoliko tačaka. Briga počinje sa telom u uzbuni; vizualizacija počinje sa smirenim telom, posle nekoliko dubokih udaha. Briga se vrti oko problema; vizualizacija vežba odgovor. A pozitivne afirmacije nisu isto: to su fraze, ne iskustvo. Prava proba ima konkretne detalje i čulne elemente, i u nju se namerno uključuju i moguće prepreke.

Dobra vest za one koji ne mogu da zamisle sliku: ne mora da se „vidi”. Neki probu doživljavaju kroz osećaj u telu, kroz zvuk ili kroz pokret. Čak i ljudi sa afantazijom - nemogućnošću da stvaraju mentalne slike - mogu da je koriste. Najmoćnija je, zapravo, kinestetička proba: ona koja se oseća u mišićima, u disanju, u težini tela.

Pet minuta dnevno i 21 dan strpljenja

Vežba traje pet do deset minuta dnevno. Prema Espigaresu, potrebno je 21 dan vežbanja da nove reakcije postanu automatske. Napredak se prepoznaje po tri znaka: telo reaguje drugačije, pa puls ostaje miran kada misliš na situaciju; ponašanje se menja, pa se pripremaš bolje bez dugog dvoumljenja; i neočekivano te manje destabilizuje.

Koliko puta smo čuli „ne misli na to” kao savet pred ispit ili operaciju? Ideja da o teškom trenutku treba misliti namerno, mirno i detaljno ide upravo u suprotnom smeru. Da li smo spremni da stres treniramo, umesto da ga samo trpimo?