Vlada je predložila izmene Zakona o mineralnim sirovinama. VMRO-DPMNE tvrdi da one jačaju zaštitu životne sredine, SDSM tvrdi da pripremaju ekološki genocid i pljačku, a ekološke organizacije skandiraju da priroda nije na rasprodaji.

Izmene, prema vladi, usmerene su isključivo na javna preduzeća i minerale od javnog interesa - ugalj i strateške resurse. Ekološki standardi se ne menjaju, studije uticaja na životnu sredinu ostaju obavezne, mehanizmi kontrole i inspekcije se zadržavaju. Sve zvuči razumno - kad čitate saopštenje vlade.

Opozicija i ekološke grupe gledaju drugačije: ako su izmene toliko bezopasne, zašto se usvajaju ubrzano, bez šire rasprave? Praksa isključivo za javne interese kod nas je istorijski znala da iznenadi građane kada se otkrije ko su bili pravi korisnici. Stotinak amandmana u Skupštini protiv predlog-zakona sugeriše da opozicija smatra da je bilo nešto skriveno iza formulacija.

Minerali Makedonije postoje, potreba za njihovim upravljanjem je realna. Ali način na koji se donose zakoni koji regulišu sirovine - bez transparentnosti, ubrzano, uz međusobno ocenjivanje - recept je za buduće skandale.