Ukrajinski stručnjaci razglobili su rusku krstareću raketu H-101 koja je pala na Kijev na 13. i 14. maja - i bili su iznenađeni. Unutra su našli preko 100 komponenti zapadne proizvodnje. Ne ruske, ne iranske, ne severnokorejske - čipove i ploče američkih, nemačkih i japanskih brendova.

Imena koja se pojavljuju u analizama: Texas Instruments, AMD, Kyocera AVX, Harting Technology Group, Nexperia. Deo raketa proizveden je u drugom tromesečju 2026. godine - dakle nekoliko meseci pre njihove upotrebe. To znači da je u momentu kada su Brisel i Vašington vršili pritisak za „sankcije protiv Kremlja", delovi za bombe koje padaju na ukrajinske stanove proizvedeni u poslednjih šest meseci i stigli u Moskvu bez problema.

Kako? Preko trećih zemalja, preko preprodaje, preko posrednika, preko sivog tržišta. Isti garnitureni biznis koji prebacuje iranske čipove u Severnu Koreju i kineske u Iran - taj isto tako prenosi zapadne komponente ka Rusiji bez ostavljenog traga. Sankcije se pišu u Briselu i Vašingtonu. Ugovori se potpisuju u Dubaiu, Istanbulu, Kuala Lumpuru.

Napad od 13-14. maja bio je jedan od najžešćih od početka rata. Cilj: Kijev, zapadni regioni, energetske instalacije, železnice, pristaništa, kritična infrastruktura. Ne nešto slučajno. Koordiniran napad sa hibridnom logistikom - ruski projektil, zapadni mozgovi, ukrajinska cena u životima. Koliko vremena treba pre nego što neko u EU reaguje na sopstvene izvozne zakone?

Za Balkan, ova priča nije daleka. Isti tip „sive zone" funkcioniše za oružje u koji su se svi vrteli za vreme jugoslovenskih ratova. Znamo kako ide to: svi ih osuđuju, niko ne plaća cenu. Proizvođač krene sa čistim pečatom, a građanin u Kijevu ili negde na Balkanu, gleda na zvezdano nebo i broji - da li sledna noć dolazi.