Pedesetsedmogodišnji stanovnik tetovskog sela Žilče priveden je nakon što je pucao iz vatrenog oružja u dvorištu vikendice. Policija ga je lišila slobode u 23:40 časova.

U dvorištu su zatečena četiri lica. Kod privedenog su pronađena dva pištolja i veća količina metaka, a policija je konstatovala i tragove pucnjeva. Prilikom provere, kod njega su izmerena 1,63 promila alkohola u krvi.

Tri elementa u istoj rečenici: pijan čovek, dva pištolja i četvoro ljudi u istom dvorištu. To što je noć završila policijskom prijavom umesto nečim težim pitanje je santimetara, ne sistema.

Oružje se, razume se, nije pojavilo te večeri. Dva pištolja i meci bili su negde u toj kući i pre toga - legalno ili ne, to će utvrditi postupak. Ono što svakako nije pitanje jeste da li je vlasnik bio u stanju da ih drži. Sa 1,63 promila ne upravlja se ni automobilom, a kamoli oružjem.

Slučaj nije izolovan. U istom danu, policija u Tetovu i Gostivaru evidentirala je još nekoliko prijava za fizičke napade, među kojima i jednu za pretnju oružjem u selu Želino, gde je prema prijavi jedno lice došlo sa nožem u ruci, pa zatim izvadilo i repetiralo pištolj i uperilo ga ka drugom čoveku.

U svim slučajevima policija preduzima mere za rasvetljavanje i najavljuje odgovarajuće prijave. To je dobro i to je njen posao.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste prethodna faza - ona pre prijave. Oružje koje se vadi u dvorištu, na ulici, u raspravi. Svaki od ovih slučajeva ima isti scenaristički početak i različit kraj, a razlika između prijave i sahrane prekratak je ostatak sreće.