Četrdesetdvogodišnji osuđenik iz sela Tebrešte preminuo je u krugu kazneno-popravne ustanove „Idrizovo”, nakon što se popeo na banderu i uhvatio za žicu pod strujnim naponom. Slučaj je prijavljen u 14:43 časova, a ekipa Hitne medicinske pomoći koja je izašla na teren konstatovala je smrt.

Saopštenje policije je kratko i tehnički precizno: čovek se popeo, uhvatio, pao. To je sve što je javno rečeno. Ni reči o tome zašto u unutrašnjem dvorištu najvećeg zatvora u zemlji postoji bandera na koju osuđenik može da se popne, niti zašto na njoj visi žica pod naponom do koje neko može da dopre rukom.

Zatvor sa najviše ljudi pod ključem u Makedoniji trebalo bi da bude kontrolisana sredina - to je bukvalno njegova definicija. Unutrašnje šetalište nije šuma niti napuštena industrijska zona; to je deo ustanove gde osuđenici svakodnevno provode vreme pod nadzorom. Ako tamo postoji nepokriven izvor smrtonosnog napona, to nije nesreća koja je pala s neba, već propust koji je čekao da nađe svog čoveka.

„Preduzimaju se mere za rasvetljavanje slučaja”, kažu iz policije. Formulaciju znamo napamet. Pitanje koje ostaje jeste da li će rasvetljavanje stići i do inspekcije električnih instalacija u ustanovi, ili će se završiti na zapisniku o jednom čoveku koji je uradio nešto što nije smeo.

„Idrizovo” je godinama sinonim za prenatrpanost, za objekte koji se raspadaju i za reforme koje se najavljuju iz mandata u mandat. Svaki izveštaj o stanju tamo završava se preporukama, a svaki sledeći počinje od iste tačke. Ovaj put račun nije platio sistem - platio ga je jedan čovek koji je bio u njegovim rukama.