Tridesetčetvorogodišnji srpski državljanin lišen je slobode na graničnom prelazu Tabanovce, na izlazu iz zemlje. Razlog nije ništa što je uradio na granici - već ono što je radio dva puta ranije, na autoputu A1 kod Demir Kapije, a sistem „Bezbedan grad” to je uredno snimio.

Dvadeset drugog jula, u 13:42, vozio je 163 kilometra na sat. Dvadesetog avgusta, u 19:40, na istoj deonici, 169 kilometara na sat. Maksimalno dozvoljena brzina tamo je 80. Dakle, duplo - i još malo.

Ono što ovaj slučaj čini zanimljivijim od običnog prekršaja jeste to što pokazuje kako kamere funkcionišu, ali i gde staju. Vozač je snimljen u julu. Zatim ponovo u avgustu. I tek kada je krenuo da napusti državu, 29. avgusta u 23:20, neko ga je konačno zaustavio. Između prvog snimka i privođenja prošlo je više od pet nedelja, u kojima se isti čovek vratio na istu deonicu i ponovio isto.

Prema MUP-u, reč je o krivičnom delu po članu 297-a Krivičnog zakonika - „bezobzirno upravljanje motornim vozilom”. Nije prekršaj sa kaznom pa idi dalje; to je krivično delo. Pa ipak, između dva snimka niko ga nije sprečio da se vozika po A1.

Demir Kapija nije slučajna deonica. To je deo autoputa gde je ograničenje spušteno na 80 upravo zato što geometrija puta ne prašta greške. Vozilo sa 169 na sat tamo nije statistika - to je potencijalna pogrebna povorka za nekoga ko se slučajno našao u susednoj traci.

Vozač je sproveden u Policijsku stanicu Negotino i protiv njega će biti podneta krivična prijava. Dobro. Ali pitanje koje kamere same po sebi ne rešavaju ostaje: koliko je vozača danas snimljeno, a biće zaustavljeni tek kada krenu ka granici - ili uopšte neće biti?