Još jedna noć u kojoj je ukrajinsko nebo bilo puno dronova i raketa. Ruski napad pogodio je više oblasti odjednom - Dnjepropetrovsk, Harkov, Sumi, Poltavu i Černigov - kombinacijom dronova „Geran" i operativno-taktičkih raketa „Iskander". Obrazac koji se ponavlja toliko često da je već prestao da bude vest, a nije prestao da bude smrt.

Prema ukrajinskim izvorima, tokom noći lansirano je 229 dronova sa ruske teritorije, dok zvanične brojke nagoveštavaju i više. U Dnjepru je izbio snažan požar u magacinu logističke kompanije - plamen koji se video iz više delova grada. Nad regionom Rovno podigao se veliki stub dima posle direktnog pogotka.

Logika napada nije slučajna. Dronovi preopterećuju protivvazdušnu odbranu, a rakete u međuvremenu udaraju precizne ciljeve u dubini. Dnjepar nije izabran slučajno - grad je ključan čvor u ukrajinskoj logističkoj mreži koja povezuje istočni i južni front.

Iza svake ovakve vesti stoji nešto što iz daljine izgleda kao statistika, a izbliza je magacin u plamenu, prekinuta struja i ljudi koji ponovo noće u podrumima. Balkan predobro zna kako izgleda kada rat postane svakodnevica - kada sirene prestanu da plaše jer su se pretvorile u pozadinsku buku.

Pitanje koje ostaje nije vojno, već ljudsko: koliko dugo jedno društvo može da živi pod ovakvim ritmom pre nego što svet uopšte prestane da ga primećuje? Kada napad od 229 dronova postane „rutinska noć", to govori više o našoj otupelosti nego o samom ratu.