Makedonija je dobila 65,7 miliona evra od Evropske komisije kroz Plan za rast Zapadnog Balkana i Instrument za reforme i rast - najveća jednokratna isplata među zemljama u regionu u ovom ciklusu. Za poređenje, Albanija je dobila 49 miliona, a Crna Gora 44,2 miliona evra.

Prema kabinetu ministra za evropska pitanja Bekima Salija, u trećem izveštajnom ciklusu zemlja je prijavila 21 reformski korak, od kojih je 16 dobilo pozitivnu ocenu, a tri su završena pre predviđenog roka. Ukupno 44 reformska koraka bila su praćena, sa grejs periodima produženim do juna i decembra 2026. za ostatak.

Reforme koje je Brisel pozitivno ocenio uključuju: novu metodologiju finansiranja osnovnog i srednjeg obrazovanja, opremanje 160 osnovnih škola internetom i IT uređajima, napredak u digitalnim uslugama i elektronskoj identifikaciji, reforme upravljanja javnim finansijama i veću transparentnost sa manjom birokratijom. Solidan spisak ako se sprovede onako kako piše na papiru.

Od ukupne sume, 30,6 miliona evra ići će direktno u državni budžet, dok ostatak ide za razvojne projekte i strateške investicije preko okvira Western Balkans Investment Framework (WBIF). To znači da čak i kada sredstva „dolaze u budžet", deo njih ima konkretnu namenu - premijer ne može da ih troši gde hoće.

Kumulativno, Makedonija je do sada dobila 142,1 miliona evra iz ovog instrumenta od njegovog uvođenja 2023. To je značajna cifra za zemlju sa BDP-om od oko 14 milijardi evra - ali mala u odnosu na potrebe infrastrukture i socijalnih transformacija.

Detalj koji je ostao malo prozračen - Srbija i Bosna i Hercegovina izostavljene su iz ove distribucije zbog nedovoljnog reformskog napretka. To je značajan signal. Brisel ne glumi - „reforme za novac" je realnost, ne floskula. Pitanje koje ostaje otvoreno je može li ova makedonska vlada da održi reformski tempo u narednim ciklusima, ili će 65,7 miliona evra biti prvi i poslednji primer na računu.