Dok jedni govore o miru, drugi već preračunavaju račune za rat. Prema četiri diplomatska izvora, zemlje NATO razmatraju nov paket vojno-finansijske pomoći za Ukrajinu u visini od 70 milijardi evra - a odluka se očekuje da bude objavljena sledećeg meseca, na samitu u Ankari.

Predlog je, kažu, inicirala Nemačka pre mesec dana, zajedno sa novim mehanizmom za veću transparentnost u finansiranju Ukrajine. Iza te diplomatske formulacije stoji nešto prizemnije: deo zemalja već se žali da nosi nesrazmeran deo tereta. Drugim rečima, pomoć se stavlja pod lupu ne iz milosrđa, već zato što neko već broji ko je koliko dao.

Brojke daju kontekst. Prema Kil institutu, evropske zemlje su od januara do aprila odvajale u proseku po dve milijarde evra mesečno za Ukrajinu. Predsednik Zelenski nedavno je zatražio više raketa za protivvazdušni sistem „Patriot". A u međuvremenu, pod Donaldom Trampom, SAD su zaustavile najveći deo nove vojne pomoći - pa teret sve više pada na Evropu.

I tu je pitanje koje Balkan dobro razume: kad velike sile počnu da dele račune za to ko koliko plaća, to obično znači da se volja za plaćanje već iscrpljuje. Vojna podrška biće glavna tema na samitu lidera 7. i 8. jula u Turskoj. Da li će 70 milijardi biti prava odluka ili samo brojka bačena da se izmeri raspoloženje - pokazaće Ankara, ne naslovi.