Međunarodni dan žena, koji se obeležava svake godine 8. marta, vodi poreklo od protesta tekstilnih radnica u Njujorku koje su 1857. godine tražile veća prava. Datum nije bio standardizovan sve do 1917. godine, kada je ruski feministički protest pod motom "Hleb i mir" — tražeći hranu i kraj Prvog svetskog rata — postao simbol ženskog otpora. Ujedinjene nacije počele su da obeležavaju ovaj dan 1975. godine, a dve godine kasnije proglasile su ga međunarodnim danom posvećenim pravima žena i svetskom miru.

Tokom decenija, datum se transformisao od političkog ka komercijalnom — dan cveća i poklona umesto dana zahteva za ravnopravnost. Deo aktivistkinja smatra da je ta transformacija razvodnjila suštinsku poruku pokreta i odvojila dan od istorijskog konteksta borbe za radnička i ženska prava.

Makedonski kontekst ovu temu čini posebno bolnom: u samo mesec dana pre 8. marta dokumentovano je najmanje 15 slučajeva nasilja nad ženama, uključujući fizičke napade, silovanje, zadržavanje bez mogućnosti spoljnog kontakta i ubistva. Među njima je i tragedija u skopskom kvartu Taftalidže, gde su 31-godišnja žena i njeno šestogodišnje devojčice izgubile život padom sa balkona — porodica koja je prethodno prijavila porodično nasilje.

Istraživanja Ujedinjenih nacija ukazuju da je oko 45 odsto žena u Severnoj Makedoniji doživelo partnersko nasilje u nekom trenutku, mada samo mali deo prijavljuje slučajeve. Aktivistkinje ističu da prijaviljeni brojevi predstavljaju samo vrh ledenog brega.

Danas, u Skoplju i desetinama evropskih gradova, građani će izaći na osmomartovske marševe pod motom "Prava, pravda, akcija za sve žene i devojčice" — protest koji nastoji da 8. mart ponovo vrati u sferu političkog zahteva za promenu i odgovornost.