Nekim oproštajima priliči tišina. Glen Martens je izabrao suprotno - muziku do daske. Njegova poslednja revija za Diesel, održana u Milanu u okviru Nedelje mode, bila je kolekcija proleće-leto 2027. i istovremeno rezime šest godina u kojima je belgijski dizajner pretvorio brend u jedan od najprepoznatljivijih potpisa u savremenoj modi.

Martens je još jednom rasklopio odeću da bi je sklopio iznova. Džins, osnova Diesela, obrađivan je i manipulisan dok nije počeo da liči na kožu. Komadi odeće kao da su se igrali međusobno: majica se pretvarala u haljinu, grudnjak ili bandeau, košulja je dobijala izgled kaputa, a sako i pantalone izlazili su na pistu rasklopljeni, uvrnuti i delimično rasparani.

Bilo je mesta i za romantiku. Motivi orhideja, isečeni i aplicirani na pletene džempere i polo majice, providni materijali, cveće i delovi koji podsećaju na donji veš stajali su rame uz rame sa klasičnim farmerkama, sakoima i suknjama. Provokacija, da, ali sa sistemom - upravo ono po čemu je Martens postao poznat.

Martens napušta Diesel da bi se posvetio kući Maison Margiela, poznatoj po istom pristupu rasklapanju odeće. Za Diesel ovo znači kraj ere u kojoj je jedan sasvim običan materijal postao gotovo beskrajna teritorija za ideje. Za kupca, pak, znači još jednu sezonu u kojoj su pocepane farmerke umetnost, a ne razlog da se odnesu kod krojača.

Moda nam je uvek prodavala iluziju, i to znamo. Ali farmerke imaju posebno mesto u sećanju ovog regiona: generacije iz bivše Jugoslavije putovale su do Trsta da kupe originalne farmerke. Materijal koji je nekada bio simbol slobode sa druge strane granice, danas je na pisti u Milanu platno za konceptualnu umetnost. Pitanje je koliko će te umetnosti stići do običnog ormara - i po kojoj ceni?