Cene stanova u Makedoniji u prvom kvartalu 2026. godine porasle su za više od 16 odsto na godišnjem nivou. Time je zemlja u samom svetskom vrhu po poskupljenju nekretnina, pokazuje najnoviji Global House Price Index analitičke kuće Knight Frank, koji prati 55 stambenih tržišta.

Ispred su samo Turska, sa nominalnim rastom od 26,2 odsto, i Mađarska, sa 21,4 odsto. U grupi sa rastom preko 16 odsto, pored Makedonije, su Portugalija i Hrvatska. Poređenja radi, prosečan nominalni rast na svih 55 tržišta iznosi skromnih 1,4 odsto, najslabiji tempo od trećeg kvartala 2024. godine.

Svet se smiruje, Makedonija ne. Kada se oduzme inflacija, globalna slika se preokreće: realne cene stambenih nekretnina u svetu pale su za 1,7 odsto, prema Knight Franku. Banka za međunarodna poravnanja (BIS) beleži realni globalni pad od 1,2 odsto. Makedonija je i tu izuzetak - prema BIS-u, realni godišnji rast cena kod nas iznosi oko 13 odsto. Dakle, nije reč samo o inflaciji koja podjednako diže sve brojke. Stanovi poskupljuju mnogo brže od opštih cena.

U isto vreme, drugde cene padaju. U kontinentalnoj Kini stanovi su pojeftinili za 6,3 odsto, u Kanadi za 5 odsto. Makedonsko tržište, očigledno, ne čita svetske trendove.

Kao faktori se navode ograničena ponuda stanova u urbanim centrima i uslovi finansiranja. Ali iza procenata stoji mnogo jednostavnija računica. Ako je stan od 60 kvadrata koštao 60.000 evra, rast od 16 odsto znači oko 9.600 evra više za isti stan - za jednu godinu.

Ko ima taj novac? Mlada porodica koja traži prvi dom teško ga uštedi za godinu dana. Pitanje koje indeks ne postavlja, a svaki kupac ga sebi postavlja, jednostavno je: koliko još kvadrat može da skače pre nego što potpuno izgubi vezu sa platom?