Delegacija Rumunske pravoslavne crkve, sastavljena od oko 60 visokih gostiju, u poseti je Makedonskoj pravoslavnoj crkvi - Ohridskoj arhiepiskopiji. Arhiepiskop Stefan ih je primio u manastiru „Sveti Pantelejmon" u Skoplju. Pre toga delegacija je posetila Bigorski manastir. Još ranije, bili su u Strumici gde im je domaćin bio mitropolit Naum.

Za one koji ne prate crkvena pitanja, ova poseta je važnija nego što izgleda na površini. Od 2022. godine, kada je MPC-OA dobila kanonsko priznanje od Carigradske patrijaršije i Srpske pravoslavne crkve, posete srodnih pravoslavnih crkava su čin legitimizacije. Rumunska crkva je jedna od najvećih autokefalnih crkava u pravoslavnom svetu, sa oko 16 miliona vernika. Kada njena delegacija poseti Stefana - to je politička izjava, ne samo verska.

Kontekst je važan. MPC-OA decenijama je funkcionisala bez međunarodnog priznanja. Srpska crkva je nije priznavala. Carigrad - nije je priznavao. Samostalan status, bez formalne kanonske podloge. Od 2022, status se promenio. Od 2023 - počeli su međucrkveni susreti. Od 2024 - zajedničke liturgije. Od 2026 - redovne delegacije sestrinskih crkava. To je normalizacija procesa koji je trajao više od 50 godina.

Arhiepiskop Stefan svoju poziciju gradi pažljivo. Ne insistira posramljeno na priznanju, ne izbegava srodne crkve. Susreće se sa gostima, prima ih s počastima, prepušta fotografijama da ispričaju priču. To je više diplomatski rad nego bogoslovski. Ali u pravoslavnom svetu, simboli su važni. Jedna zajednička fotografija u manastiru „Sveti Pantelejmon" znači nešto.

Za Makedonce, ovo nije naslovna vest. Pravoslavna crkva ima svoje rituale i protokole. Ali ovo je deo šireg procesa koji menja međunarodni položaj Makedonije - ne u političkom već u kulturno-verskom smislu. Kada je makedonska crkva deo svetskog pravoslavlja, to znači da makedonska kultura nije izolovana. Važno je za dijasporu. Važno je i za nacionalni identitet onih u samoj Makedoniji.

Šta poseta znači za Rumune? Saradnju u obrazovanju, u liturgijskim pitanjima, u bilateralnim programima. Rumunska crkva ima iskustvo u radu u zemljama gde pravoslavlje nije nacionalna religija. Imaju svoje scenarije i programe za dijalog sa drugim verama. Makedonija može da uči od toga. Ne za danas ili sada, već za naredne decenije kada će religijska pitanja biti sve češće u tkivu javnih debata.