Prema SDSM-u, u prva tri meseca 2026. godine Vlada Mickoskog zadužila je državu za 700 miliona evra. Za cele dve godine otkad je VMRO na vlasti, javni dug se povećao za 2,3 milijarde evra. To su brojke koje SDSM naziva „finansijskom bezdani". Pitanje je da li su reči precizne, i da li je analogija bezdani prikladna za realnu situaciju.

Pre nego što se prihvati ili odbije politička teza, potreban je pogled u zvanične brojke. Prema Ministarstvu finansija, javni dug Makedonije na kraju 2025. godine bio je oko 50 odsto BDP-a. To je ispod praga od 60 odsto koji EU ima kao fiskalno pravilo. Niti je katastrofalno, niti je luksuzno. Ali trend je važan. I za razliku od 2018-2020, tendencija je jasno uzlazna.

Kuzeska iz SDSM-a ova zaduživanja naziva „dilenatski". To je politička retorika, ne ekonomska procena. Diletant je onaj koji se zadužuje bez plana. Pitanje koje treba postaviti nije da li se zadužujemo, nego zašto se zadužujemo. Ako pare idu u infrastrukturu koja će generisati dugoročnu korist - to je ekonomski racionalno. Ako idu u operativne troškove, plate administracije, ili političke poklone - to je preskakanje računa.

Ministar finansija Armen Nikola u poslednjim mesecima govorio je o velikim projektima - autoput Kumanovo-Beljakovce, gasovod iz Grčke, rekonstrukcija železnice. Sve to ima smisla. Ali pitanje koje građani zaslužuju ima tri komponente: koliko tačno ide u infrastrukturu, koliko u operativne troškove, i koliko u političke troškove? Do danas to razgrađivanje nije javno postavljeno.

S druge strane, SDSM kada je bio na vlasti isto se zaduživao. Različite cifre, ali isti obrazac. To je balkanska norma - svaka vlada tvrdi da prethodna nije dobro upravljala finansijama, a zatim ponavlja iste greške u različitom obimu. Kuzeska tih 700 miliona naziva „bezdanom". Kada je SDSM bio na vlasti, VMRO je 600 miliona nazivao „smrtnom kaznom za Makedoniju". Samo što je tada bio SDSM, sada je VMRO. Reči se menjaju, brojke ne baš.

Za građane pitanje je jednostavno. Kada će se osetiti težina ovih zaduživanja? Ne na sledećim izborima. Na sledećoj generaciji. Dug od 2,3 milijarde evra nije plata koju će vlada Mickoskog vratiti. To je plata koju će naša deca vraćati, sa kamatama. I to je razlika između političke retorike i finansijske realnosti. Retorika je za izbore. Kamate ne poznaju izbore.