Treći maj, Svetski dan slobode medija. I kao što je tradicija na Balkanu, ponovo dan kada treba da se rekapitulira šta imamo - ne šta nemamo. Makedonija pada u globalnim rangiranjima slobode medija drugu godinu zaredom. Nije katastrofalan pad. Nije proglašen slom. Samo kontinuirano klizanje niz lestvicu gde pred nama se smanjuju demokratije, po nama se povećavaju hibridni režimi.

Svet ne pomaže. Prema Reporters Without Borders, 2025. godina bila je najsmrtonosnija godina za novinare u poslednjih 25 godina. Globalna situacija je na najnižem nivou od početka indeksa. To znači da Makedonija ne pada u vakuum - ona pada u svet gde svi padaju. Uteha li je to? Ne. To je signal da se pravila igre menjaju, a mi ne uspevamo ni da održimo svoje mesto u sredini.

Sloboda medija nije svečan datum. To je svakodnevni test demokratije. Kada režim tuži novinare za klevetu - test. Kada privatne kompanije kroz marketing budžete odlučuju koji novinarski domovi preživljavaju - test. Kada portalima prete prekretom kroz oporezovan pristup - test. I svaki test koji ne padnemo - nije pobeda. Samo odlaganje za sledeći.

Za Makedoniju, konkretan pad znači nešto konkretno. U periodu 2017-2020, pod Aleksejem Demokratijom i Mickoskim, indeks je pokazivao trend povratka nagore. Pod poslednje dve vlade - i to je važno, ne jedna vlada, dve različite vlade - tendencija je nadole. To znači da problem nije strankarski. Znači da je sistemski. Institucije, zakonodavstvo, medijski pijac, reklamna zavisnost - sve to preseca partijske linije.

Šta govorimo kada na 3. maj pravimo govornice, a na 4. maj se vraćamo na iste prakse? Govorimo da je datum važniji od stanja. To je najveća kritika ovog dana - ne to što postoji, nego način kako se obeležava. Jedna rečenica od premijera, jedna od ministra za transport, nekoliko govornica u medijima. I sve nastavlja isto. Balkanska amnezija nastavlja svake godine.

Pitanje koje treba sebi da postavimo na 4. maj, kada se ove govornice završe: šta će se konkretno promeniti do sledećeg 3. maja? Bez odgovora, ovaj dan je samo ritual. Sa odgovorom - može biti početak rada. I to je razlika između demokratija koje funkcionišu i onih koje tonu, jedan stepenik od lestvice svake godine.