MUP je objavio statistiku iz vikend-paketa terenskih akcija. Na teritoriji cele države, 11 vozača je lišeno slobode. Sedam je vozilo bez vozačke dozvole. Jedan je bio pod uticajem alkohola. Jedan je imao zabranu vožnje, pa je ipak seo za volan. Jedan maloletnik. To je scenario koji MUP naziva „bezobzirnom vožnjom". Na običnom balkanskom jeziku - to je svaki vikend u Makedoniji.

Dodatna cifra iz istog vikenda - 113 motociklista sankcionisano u Skoplju, od kojih 45 bez kacige. To je koncentrisana akcija gradskog sektora za bezbednost u saobraćaju. Jedna jedina noć rada, više od 100 prekršilaca. Brojke koje javnost dobija su visoke. Pitanje koje se postavlja svake godine - da li je to znak uspešne akcije ili znak neuspešnog sistema?

113 motociklista bez kacige u Skoplju u jednoj noći znači da na terenu ima stotine koji igraju ista pravila. Policija može sakupiti 113 u akcijskom kretanju. To nije cilj - to je uzorak. Stvaran broj motociklista koji voze bez kacige je u hiljadama, i to je svakog dana. Samo što policija radi u akcijskim operacijama - inače drugih 363 dana u godini većinom prolaze nesmetano.

Sedam vozača bez dozvole - to je dodatni pokazatelj nečeg kompleksnijeg. Vozači bez dozvole često nisu ljudi koji ne žele dozvolu. To su ljudi koji su je izgubili, ili nikad nisu uspeli da je dobiju zbog nepoloženog ispita ili neplaćenih kazni. Oni ne prestaju da voze. Oni samo voze do trenutka kada budu uhvaćeni. Policijska akcija ne tretira uzroke - samo posledice.

Klasična balkanska konstatacija u ovoj sceni. Sistem funkcioniše kroz akcije, ne kroz svakodnevnu primenu. Policija radi intenzivne dane, novinari objavljuju brojeve, ministar unutrašnjih poslova daje saopštenje. Između akcija - vozači znaju pravila. Bez kacige - možeš. Bez dozvole - možeš do prvog policijskog punkta. Sa alkoholom - dok ne praviš nesreću, niko neće zabeležiti.

Za građane, brojevi sa vikenda ne znače ništa ako se ne menjaju tendencije. Broj saobraćajnih nesreća, povređenih i poginulih po godini je ono što stvarno meri efikasnost. Makedonija ima oko 130 saobraćajnih žrtava godišnje - broj koji se smanjuje, ali sporo. I svake godine, ista priča. Paketi akcija, visoki brojevi u saopštenjima, stvarne promene u navikama - minimalne. Sve dok sistem ne shvati da akcije ne mogu zameniti svakodnevno prisustvo, situacija na putevima ostaje ista.