Septembar je najnezgodniji mesec za oblačenje. Ujutru je petnaest stepeni, popodne dvadeset osam, a uveče se ponovo vade jakne. To je period kada se ljudi ili presvlače tri puta dnevno, ili odustanu i obuku nešto pogrešno.

Odgovor je predmet koji svako već ima u ormanu i niko ga ne smatra odećom - bela majica. Ne kao rešenje iz nemanja čega drugog, već kao osnova na kojoj se gradi sve ostalo. Modne redakcije su joj ove godine posvetile čitave spiskove kombinacija, što je samo po sebi priznanje da se moda vrti u krug i da je taj krug udoban.

Logika je jednostavna: majica se ne vidi, vidi se ono što je oko nje. Sa farmerkama i sakoom dobijaš nešto što radi i u kancelariji u petak i na kafi u subotu. Sa sivom mini-suknjom i bež kardiganom dobijaš stil koji stilisti nazivaju „tihi luksuz” - što u prevodu znači odeća koja ne želi da ti kaže koliko košta.

Najzanimljivije su kombinacije gde majica služi kao kontrast. Sa satenskom suknjom u stilu kombinezona - donji veš koji je postao gornji, trend koji traje već nekoliko sezona. Sa bermudama sa krojem i tren-mantilom, što produžava bermude još mesec dana umesto da ih vrati u kutiju. Sa dugom tamnom cvetnom suknjom sa karnerima, stegnutom u struku, gde sve što bela majica radi jeste da smiri celu sliku.

Detalji nose razliku. Baletanke od mrežice u jakim bojama, koje su ušle u kategoriju obuće za koju se kaže da je „čudna” dok je svi ne počnu nositi. Naslagane narukvice preko rukava majice dugih rukava. Kaiš sa kamenčićima preko običnih kapri pantalona. To su potezi koji koštaju malo, a vide se mnogo - što je tačno suprotno od onoga što bi industrija volela da kupuješ.

Ima i jedna tiha istina u celoj priči. Spiskovi kombinacija stvoreni su da ti pokažu da nemaš dovoljno, ali kada ih pročitaš pažljivo, većina počinje stvarima koje već posedujš: farmerke, sako, torba, naočare za sunce. Ako od deset kombinacija osam možeš da sastaviš kod kuće večeras, onda pitanje nije šta ti fali, već zašto misliš da ti fali.