Četiri kilometra mreža. Dvadeset lebdećih mreža, od onih koje su najstrože zabranjene. I 872 komada ohridske belvice, ukupne težine 116,9 kilograma, izvučena iz vode mrtva.

To je bilans jedne jedine akcijske kontrole na Ohridskom jezeru, sprovedene 1. septembra na potezu između struških sela Kališta i Radožda. Policijski službenici Policijske stanice za graničnu kontrolu Ohridsko jezero, zajedno sa Regionalnim centrom za granične poslove Zapad, po nalogu javnog tužioca podigli su mreže zajedno sa ulovom. Obavešten je i nadležni inspektorat za ribarstvo.

Brojke zvuče kao uspeh. I jesu - ali samo ako se ne zapitate koliko dugo su te mreže tamo stajale. Četiri kilometra mreže se ne spušta za jedno veče, niti se vadi za pet minuta. Ovo je infrastruktura, ne improvizacija.

Belvica je endem, ne riba iz marketa

Ohridska belvica nije obična riba. Ona je deo onoga što Ohridsko jezero čini jednim od najstarijih i najposebnijih jezera u Evropi. Svaki kilogram izvučen zabranjenom mrežom deo je fonda koji se ne obnavlja uvozom.

Iz MUP-a najavljuju da će kontrole biti nastavljene i u narednom periodu, sa pojačanim akcijama usmerenim na otkrivanje lica koja vrše nezakonit ribolov i na zaštitu ribljeg fonda. Najava je dobrodošla. Ali u saopštenju nedostaje upravo ono što najviše zanima - da li je identifikovano ili privedeno lice koje je postavilo mreže, i da li je podneta krivična prijava.

Mreže su uhvaćene, ljudi nisu

Tu je razlika između akcije i sistema. Kada se vadi mreža, uklanja se posledica. Kada se uhvati onaj ko ju je postavio, menja se računica svakog sledećeg koji razmišlja da uradi isto.

Ako istraga ostane na nivou „obavešten je inspektorat”, za nekoliko nedelja će u istim vodama biti novih četiri kilometra mreže. Zato što trošak za počinioca zasad iznosi - izgubljenu mrežu.

Jezero ne traži herojstvo. Traži da neko odgovara.