Industrijska proizvodnja je u julu 2026. godine bila 1,3 procenta viša nego u istom mesecu lane. Premijer Hristijan Mickoski vest je primio kao potvrdu: „Industrijska proizvodnja je u ovim uslovima izuzetno značajan podatak i njen rast, posebno u drugom kvartalu koji je preko 3%, mislim da je negde oko 3,4%, ali još više raduje činjenica da prerađivačka industrija raste.”

Rečenica je tačna. Problem je što je plus 1,3 odsto zbir, a ispod zbira stoje brojke koje idu u sasvim suprotnim smerovima.

Šta raste, a šta tone

Prema Državnom zavodu za statistiku, prerađivačka industrija je zaista porasla - za 3,4 procenta. Ali je istovremeno rudarstvo palo za 5,9 odsto, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom za 19,5 odsto.

Kod glavnih industrijskih grupa razlika je još veća. Intermedijarni proizvodi bez energije porasli su za 9,2 procenta. Energija je pala za 22,2 procenta. Vađenje uglja i lignita smanjeno je za 38,2 procenta.

Drugim rečima, prerađivačka industrija vuče nagore toliko snažno da pokriva dvocifrene padove ispod sebe, i na kraju indeks izlazi u plusu.

Gde je realan pad

Izveštaj MEPSO-a daje konkretniju sliku. U julu su elektrane priključene na prenosnu mrežu proizvele 283,9 gigavat-časova, naspram 409,9 gigavat-časova u julu 2025. godine. To je smanjenje od oko 31 odsto.

Najveća razlika dolazi od termoelektrana - sa 281,3 na 144,6 gigavat-časova, odnosno oko 49 odsto manje. Hidroelektrane su, suprotno, povećale proizvodnju za oko 16 odsto.

Važno je reći šta ove brojke ne dokazuju. Iz dostupnih izveštaja ne može se utvrditi koliki je deo pada zbog planiranih remonta, koliki zbog niže potražnje, koliki zbog raspoloživosti termoblokova ili snabdevanja ugljem. Ne dokazuju ni da je država ostala bez struje - prema MEMO, u julu je domaća proizvodnja u odnosu na neto potrošnju imala učešće od 100 procenata.

Godina nije linija nagore

Ono što se najmanje pominje jeste trend. U januaru je industrijska proizvodnja pala za 6,6 odsto, u februaru za 4,2. U martu je porasla za 3, u aprilu za 7,6. U maju ponovo pad od 2 odsto, u junu rast od 6,5, u julu rast usporen na 1,3.

Ukupan rezultat za period januar-jul je rast od 0,9 procenata. Manje od jednog procenta za sedam meseci.

To je brojka koja govori najviše, i ona se nije pojavila ni u jednom saopštenju. „Konačno je stabilizovano stanje” zvuči jače od „nula zarez devet”.

Pred grejnu sezonu, pitanja koja se postavljaju sama su uska i konkretna: koji su termoblokovi radili u julu, koji su remonti završeni, kolike su rezerve i proizvodnja uglja, i da li su ugovorene dodatne količine električne energije. Odgovori na ta pitanja vrede više od bilo kog kvartalnog procenta.