Deponije se ne pale same

Avgust je zatvorio leto sa šezdesetak dana u kojima je vatra bila glavna vest. I skoro svaki put kada bi neko imenovao izvor, odgovor je bio isti: neko ju je zapalio. Kod Bitolja, posle trideset tri sata gašenja u Makovu, Graešnici, Ivanjevcima i Lozanima, vatrogasci nisu govorili o suši - govorili su o nečijoj ruci. Na Kitki je direktor DZS rekao da grupa svakodnevno raspaljuje isti požar, a neko je čekao da ekipe odu pa palio iznova.

Ostatak meseca bio je aritmetika iscrpljenosti. Pedeset dva požara za jedno denonoćje, tri er-traktora za celu državu. Dvadeset kilometara vatrene linije u Mariovu, gde su gašenje otežavale i neeksplodirane granate iz Prvog svetskog rata. Tek je kod Čaništa Armija prvi put ovog leta raspoređena preventivno - pre katastrofe, ne posle nje. A Kumanovo je gasilo tuđe požare ceo vikend, jer susedne opštine ne daju ni dinar za vatrogasce. Kada je vatra progutala put Štip - Kočani, ugasila ju je kiša. Ne sistem.

Najviše obolelih u Evropi, a prskanje je počelo poslednje

Zapadnonilska groznica ušla je u avgust sa trinaest slučajeva, a izašla iz njega sa pedeset. Između te dve brojke stoji nedelja u kojoj smo dobili dvanaest novih slučajeva, kada smo do tada imali manje od jednog nedeljno. Skoro četiri puta više nego Italija po glavi stanovnika, i šestoro preminulih za jednu sezonu naspram petoro za prethodnih četrnaest godina.

Prskanje je trajalo od maja. Koordinativni sastanak održan je devetnaestog avgusta. U Resnu je prskanje počelo tek pošto je uginuo zaraženi gavran u gradskom parku - ne pre toga. A kada je rasprava konačno počela, svela se na kalendar: grad broji tretmane od sedmog maja naovamo, opozicija broji pacijente. Niko ne broji šta se promenilo na terenu posle svakog prskanja. Aerodrom je pod proglašenom epidemijom, a nije sproveo vanredno prskanje - i to sada stoji na zvaničnoj mapi.

Gostivar je pio iz flaše ceo mesec

Kriza sa vodom u Gostivaru ušla je u avgust već stara. Dvadeset dva dana fekalija u vodovodu, preko četiri hiljade prijavljenih obolelih i troje privedenih. Krizni štab radio je besprekorno - upravo zato što redovna kontrola nije radila uopšte. Računi su, naravno, stizali redovno: 7,2 miliona evra za sistem koji ne radi, a ombudsman je morao da traži da građani budu oslobođeni od njih.

Kraj krize saopšten je gestom: krizni štab se napio vode sa česme pred kamerama, ali potpisani nalaz koji neko garantuje niko nije video. I to nije bila jedina česma sa otvorenim pitanjem. U Demir Kapiji su dve državne laboratorije ispitale istu vodu i dale suprotne rezultate - IJZ Skoplje kaže da ne ispunjava uslove, CJZ Veles kaže da ih ispunjava. Zabrana je bila ispravna odluka. Ali ako je problem u uzimanju uzoraka, onda pitanje odavno nije samo za Demir Kapiju. U Debru pak, izvor je među najkvalitetnijima u Evropi i rezervoar je pun za četiri puta više stanovnika, a u četiri naselja vode nema satima.

Jedini PET skener ćuti, a račun ide pacijentu

Jedan aparat za celu državu, mesecima van funkcije. Revizija je upozorila još lane, a Institut je priznao da ulje na pumpi nije menjano kako treba. U međuvremenu onkološki pacijenti plaćaju po 1.300 evra privatno. Klinika kaže da kontinuitet nije narušen, pacijenti kažu suprotno - oboje ne mogu biti tačni.

Istog meseca su hiljade zaposlenih u policiji administrativno nestale iz zdravstvenog sistema zbog jedne neproknjižene uplate. Policajci su vraćani sa hemoterapije. Problem se već dogodio u junu. A kada je Grad Skoplje objavio podršku onkološkim pacijentima, u saopštenju nije bilo tri podatka koja postoje u samom nalogu: koliko ih je isplaćeno, koliko je dobio svako i koliko iznosi ukupna suma.

Pet godina, tri tužiteljke, nula optužnica

Istraga o modularnim bolnicama, otvorena dva dana posle požara u Tetovu, završila se zaključkom da nema dovoljno dokaza. Zatvoren predmet nije oslobađajuća presuda - ali je za četrnaest porodica razlika čisto teorijska.

Istog meseca pravosuđe je pokazalo i da ume da se kreće. Počelo je suđenje za „Državnu lotariju” sa osam optuženih i 231 dokazom, dok je direktor lotarije u bekstvu već dve godine, a gornja granica kazne je pet. Na suđenju za „Puls” su četiri sata unakrsnih pitanja odvela do jedne rečenice iz Zakona o gradnji: zahtev za prenamenu morao je da podnese vlasnik, ne zakupac. I do druge - obaveza građevinskog inspektora ne prestaje kada zgrada bude izgrađena. A u istom sistemu, Struga je rekla ne i Bitolj je rekao da za isti zahtev, za istog optuženog, u roku od šest nedelja.

Rođeno 19.031, u prvi razred selo je 14.500

Najmirnija vest meseca bila je i najteža. Deca koja su ove godine krenula u školu rođena su kada se još rađalo preko devetnaest hiljada godišnje - znači pad nataliteta ne objašnjava celu razliku od 4.500. Trista odeljenja manje, dvadeset šest sela bez škole. Ministarka kaže da su „uspeli” to da urade, ali prazna klupa nije politika - ona je posledica.

U Štipu je račun još oštriji: pre jedne decenije grad je imao preko 10.000 učenika, ove godine ih ima 5.569. Klupa u prvom razredu je najprecizniji demografski instrument koji imamo, i niko ne želi da ga čita. Opštine reaguju kako znaju - rančevima i novčanom pomoći koja se kreće od pet do deset hiljada dinara zavisno od poštanskog broja. Ranac nije razlog da se ostane.

Korpa od 68.797 dinara, plata od 38.507

Obe statistike za avgust su tačne i nigde se ne sreću. Minimalac je porastao najbrže u Evropi - 6,9 odsto - i opet iznosi 624 evra, iza Srbije i Crne Gore, dok je Luksemburg na 2.771. Rast je realan, ali na niskoj osnovi. Korpa i plata govore o različitim stvarima i nikada se ne dovode jedna do druge.

Na pumpi je isto svetsko tržište dalo sasvim drugačiji rezultat: kod nas je dizel poskupeo za 42,8 odsto, na Kosovu 21,3, u Albaniji 20,3, u Srbiji 15. A inflacija od 2,3 odsto meri brzinu, ne rastojanje - ono što se 2022. kupovalo za hiljadu dinara, danas košta hiljadu i trista. Kada je hleb stigao do 126 dinara, to više nije bila vest.

Strana tablica više nije izlaz iz sistema

Jedna stvar je u avgustu radila, i vredi je imenovati. 33.722 kazne koje niko nije naplatio postale su prvi test da li „Bezbedan grad” važi za sve - i strana tablica prestala je da bude izlaz. Prvi dan doneo je kolone, svađe i policijsku intervenciju, ali problem nije bio u pravilu. Zatim je Holanđanin sa poršeom koji je vozio 168 na osamdeset zaustavljen na izlazu iz zemlje - ne od policajca na putu, nego od sistema koji čita tablice i pamti.

Razlika je u tome što kamera ne čeka prijavu, ne traži krizni štab i ne održava se sastankom. Radi zato što je uključena. To je niska lestvica za pohvalu, a ipak nadmašuje većinu ostalih priča u ovom mesecu.

Svet, pročitan po onome što niko nije primetio

Izvan granica avgust je ponovo dao vesti čija je suština bilo propušteno vreme. Dron sa eksplozivom udario je u ukrajinski avion u Nemačkoj, a niko nije primetio četiri sata; napravu sa semteksom pronašao je vozač aerodromskog kombija, ne služba. Drugi dron pao je u njivu suncokreta na kilometar od kompresorske stanice u Bugarskoj - i ako nije bilo namerno, to je gora vest, jer znači da ovakva letelica može da prođe neprimećeno kroz dva vazdušna prostora.

Iz iste suše koja je mučila i nas, struja je prešla 700 evra za megavat-sat: Pakš je smanjio devedeset odsto, Černavoda pedeset, Đerdap 1 radi sa petinom kapaciteta. Ista vrućina koja struju čini neophodnom, čini je i nedostupnom. A kada su se akcije Moderne udvostručile za jedan dan zbog vakcine protiv melanoma koja se pravi za svakog pacijenta posebno, pitanje za ovaj region nije bilo da li lek postoji, nego koliko godina kasnije će stići.

Leto provedeno na granici i pod saharskom prašinom

Uprkos svemu, avgust je bio i odmor. Na Bogorodici su svi kretali rano da izbegnu gužvu, a upravo je tada red bio najduži - i to se ponavljalo svaki dan u nedelji. Povratak je merio četrdeset minuta na Tabanovcu i trideset na Bogorodici, a 28 novih avio-linija iz Skoplja i Ohrida proširilo je spisak - bez da se kaže koliko ih je subvencionisano.

Kraj meseca doneo je 39 stepeni, tropske noći i pesak iz Afrike, sa preporukom da se izbegava boravak na otvorenom. Savet koji zvuči drugačije ako radite na gradilištu. Celo leto se, zapravo, odvijalo u jazu između dokumenta i izvršenja. Znali smo gde gore deponije, znali smo da komarci dolaze, znali smo koji vodovodi nemaju ko da ih dezinfikuje. Znanje nije bilo problem - nijednom.